Prosvetni glasnik

566

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

3. За угоднике божије*вели: „Онн су угађалп и Богу II људима чинећп добра деда, за то их је наша црква признада за свеце." 4. Причајући о рођењу Исусову, вели на стр. 7: „Од оне звезде што се иојавила на истоку засветлило се сво небо и свуда се ио земљи видело као на дану. Чобани, који су били код стоке унлашише се." — Не знам где Је могао предавач наћи овако објашњавање светлости, о којој се говори у јеванђељу. 5. На стр. 11.: „Свети Сава је после боравио у светој Гори као и остали калуђери, али наскоро, он као учеван п школовап, добије впши калуђерски чин, па је оиет тамо подуже боравио и служио као свеиггеник Богу на службу." 6. „Свети Сава је казао: Знање је светлоет, знање је моК, учимо браКо и дан и ноК. и 7. На стр. 14.: „Многи су људи слушали Христову науку и по њој се владали, а многи нису хтели, јер су волели више зла него добра дела. Међу таким људима бнли су неки књижевници, који су иисали лажне књиге ." —Овде је место и овом књиженнику и предавачу науке хришћанске. 8. На стр. 16.: „Распеће, то је најгрознија смрт. Ево како су расппњали. Нодигну човека на крст, рашире му руке и прикују гвозденим клинцима. Тако и ноге доле прикују и ио среди ирсију а глава остане да виси." Предавач и иисац нпје се задовољио само овнм него упућу.је децу на слпку - а сликару даје упутство, како да паслика распеће: „Распеће ваља насликати овако: на три крста распета три човека, али на неком брду. Но тако да се видн како крв цури из ирсију, дланова и ногу, где су уковани клпнци, кроз тело." (стр. 42). Као што се впди, овај иравославни учитељ хтео би мало да дотера у ред и иконе у нашим црквама. 9. Још је напоменуо ђацима I. разреда да „Ускрс бива сваке године нзмеђу 22 Марта и 25 Априла." — Внди се да води рачуна о ступњу, на ком се деца налазе. 10. Тумачећи у II. разреду ноздрав богородичин, вели па стр. 21 : „благодатна Марнјо — то значи : да је она добила божју иомоЛ од Бога," 11. На стр. 25 тумачећи богојављење велп : „Исус Христос је иослао једног човека ио имену Јована, да позива људе на покајање, то јсст да се свакп за својз грахе покаје, па који се иокаје, тога да крстн водом (као што сада иопови крштавају малу децу). Јо ан је иослушао Исуса, и позпвао је људе на покајање и крштење." — Исус одговорп Јовану: „Ја сам дошао да ме ти крстиш зато, да би ово љуцко крштење осветио." — „Тада свети

Јован речељудима: впдесте ли онога голуба оно је Дух свети, кроз кога је Бог изговорио оне речи што чусте. и Остале неупутностп обележио сам у рукоппсу зеленпм плајвазом: а овде нарочпто обраћам иажњу на погрешке под 1, 2, 4. 6, 7, 8, 1,1. Ту је из основе изоиачено оно, о чем јеванђелисти говоре. 28 Марта 1889. у Београду. ионизни Дим. Јоси^. За овпм је ирочптан реФерат г. Фирмилијана архимандрита, о истоме делу. Пошто је г. Фирмидијан нзјавио да нпје нанпсао потпун ре®ерат, јер није цео рукопис црегледао, то је Савет одлучио : да се умоли г. Фирмплпјан да напише потпун реФерат, па ће се онда тек донети деФПНитивна одлука о поменутом делу. V. Прочнтан је реФерат г. Живка Поповића о делу „Немачка Граматика" за средње школе од г. Стевана Предића проФесора. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету. Част ми је, поднети савету своје мишљење о сппсу г. Стевана Предпћа „Немачка Граматика за средње школе," који ми је ио одлуци на 374. састанку ради прегледа дан. Од целокупне немачке граматике своје иоднео је г. Предић за сада два дела, а на име: „1. Део. Наука о гласовима" и „II. Део. Наука о облицима." Пре свега пада у очи, да је у науку о гласовима ушао норед осталога, што тамо неспорно ирииада, још и одељак о нравонпсу (§. §. 15—26). Међу тим тешко је веровати, да ће ученпцп добро разумети правонисних правила у целини пре, него што потиуно пзуче науку о реченицама С тога би ваљало да се правила о правопису, пошто се између њпх истави за пауку о гласовима оно, што се казује оизговору туђих речи (§ §. 121—123), разреде по подесним местпма у свим деловима. Ни у науци о облицпма не даје се по иравплу места одељку о постајању нмена и глагола (§■ 35, 63, 84, 92 н 108), одељку о поређењу (§. 89) п одељку о иепроменљивим речима (§.§. 135 — 151). Али, ако пма важннх разлога с нрактпчпе сгране, дати одељци тамо остану, онда на сваки начин треба, да се другому делу натпнс „Наука о облпцима" заменн натнисом „Наука о речима." Грађу за ову граматику црпао је г. Предић из најбољих немачких писаца, а највпше из дајзнагнијега садашњега радника у немачкој