Prosvetni glasnik

лежено никаквим уочљивијим нокретом ни нолитичким ни књижевним. Ако се и није са свим угасила, књижевност, за то време, није ни показивала каквих трагова живота; свела се. мож'да, на просто преписивање оних дела, што заосташе из доба Симеунова. Иодложена полигичкој власти грчкој, Бугарска је била изложена још у већој мери утицају внзантинизма, који није могао бити од бољих последица, него ли што бејаше код нас у Србији. У културни живот бугарског народа продирали су полагано елементи, који уносише клице позније пропасти државне. Утицај Византије и византинизма изгледа, по многим појавама судећи, да је био јачи и у толико штетнији него ли код нас. Потврде се за ово могу наћи у појавама. што избијају на површину у доба средње бугарске књижевности, коју изазва и живота јој даде обновљена бугарска држава за време Асена. и Обновл>ење бугарскога царства, вели К. Јиречек. морало је имати извесног утицаја и на књижевност". 1 ) Пре свега се опажа, да се књижевни језик средње бугарске књижевности у многоме разликује од књижевног језика, какав се види у делима књижевника из доба Симеунова. Да је књижевни језик у ово доба претрпео извесне промене, тако је очевидна чињеница, да се но може спорити. У томе се можемо потпуно сложити с г. К. Јиречек, али његово тврђење, да су се тек тада почеле у ст. словенски језик увлачити особине народног 1езика ^ Г иугарСКОГ, МОГјш бисмо усвошти ТВЦ ' Ми 0 неким ограничењима. ","к?гшСлимо да је књижевни ]език Симеуинова века био онакав, каквим су писали Ћирило и Методије, а за њега је Миклошић доказао, да је био говорни језик панонских Словена. Утицајем ученика Ћирила и Методија, који добегоше у Бугарску, овај се везик одржао као књижевнн језик за све реме трајања златнога века бугарске књиж евности. Данас већ није проста вероватн0 ћа. него је утврђена исгина, да је и у то А°ба било дела, у којима су, у већој или м &њој мери, били приметни елементи народнога језика бугарског, који је тада био већ из рађен. Али је тек време грчке власти над Бугарима (1018.— 1186.) било у овом погледу од пресудног утицаја. Клонулост књижевне ') К. Јиречек, СтевсМсМе (Јег Ви1^агеп, 441.

радп>е у ово доба била је узрок, што су се ночела заборављати правила старог књижевног језика, те је, тога ради, почео у XIII. веку, а још више у XIV. в. подлегаги утицају народнога језика. Поред члана, доста је уочљив знак продирања народних особина у књижевни језик, што су, погрешном употребом назалних вокала, који се понајвише као т> изговараху, постале комбинације, које се не могу изговорити. Али је још знатнији утицај грчког језика, који се види у врло многим грцизмима; због ропског превођења с грчкога језика и ропског подражавања у свем, а нарочито у синтактичним облицима,ови су се грцизми све више и више множили. Овај други период старе бугарске кљижевности трајао је од 1186. па до 1396.; временом је дакле дужи од првог, али је садржином и блеђи и незнатнији ; не истиче се ниједним знатнијим делом, а камо ли низом читавих дела или новом граном књижевнога рада. По свему се види, да су у ово доба Срби водили главну реч на Балкан. полуострву. Средња бугарска књижевност могла би се згодно иоделити у два одсека : први би трајао од 1186. године па до ступања на владу Јована Александра, после знамените битке на Велбужду ; а други би обухватао владу Ј. Александра и наследника му Шишмана до пада Трнова 1396. године, када се, с пропашћу државном, заврши и ова средње-бугарска књижевност. Упоредимо ли ова два одсека један с другим, вилеке ма " 1 а "рви и по броју познатих дела, и по одређености правца, којим је упућен развитак књижевни. Вероватно је, да би се из масе богомилских и апокриФних дела, до данас познатих. могао издвојити један део, који ои постанком својим припадао првом одсеку средње-бугарске књижевности. Иначе, споменика са забележеном годином имамо у овом одсеку врло мало. Тако је, по заповести цара Борила., преведен с грчкога језика 1211. године законак противу богомила, познат под именом Синодик цара Бориса.. Амо иду и нека омања дела историјске садржине, као : 0 оснивању бугарске иатријаршије, од 1235. године, Поменик умрлих царева, царица, иатријараха, владика и 6ољара, Преглед народа и језика, коме је додат и списак језика и књига. Може се нагађати.