Prosvetni glasnik

43

задобива настава из Минерадогије не само већу живахност и иатересовање, већ и практични аначаЈ за живот, што васпитна настава не сме никада изгубити из вида. На сваки начин овде је близу оиасност, да се у поменуте области не уђе далеко и да се тиме не наруши јединство у мишљењу; сједињавање хетерогенога проузрокује тешкоће и утиче штетно. За то и треба тражити тачке, на које треба надовезивати и које су зацело врло блиске. Тврдоћа, сјајност, тежина, у оппгге Физичке особине доводе нас у додир с Физиком; минералошки састав земљишта у вези с кдиматским одношајима јесте мерило за успевање биљака на њему. Даље, образовање угљених слојева, у оиште вегетабилне и анималне окаменотоне упућују нас у област Ботанике и Зоологпје. Довољно је познато и доказано, да је Палеонтологија најсигурнија — II ако с још много празнина — историја давно пропалог животињског и биљног света: од најпростијих органскпх облика, па до највећег савршенства, као и обратно, позната окамењења под именом „Фоеила" дају нам неоцењиве прилоге за исторпју развића земље, Школска настава, наравно, води рачуна у првом реду о материјалу за себе, који се ту налази, а спекулативна посматрања, која се на њ могу надовести, морају бити више ограничена; искључити их са свим, било би такође ногрешно. На послетку у колико смо у настави из Минералогије добивено употребили за детерминапију географских појмова, и у колико смо нмали у Епду распростирање минерала, у толико налазимо и додирне тачке с геограФијом. Овим уткивањем материјала у знању васпптаника, сваки од споменутих предмета добива више интересовања, поједини кругови представа потпомажу се и попуњавају, те не остају мртво, неупотребљиво знање, од кога васпитаник не може пикакву корист увидети, нитк га оно може на даљи рад постакнутп. Ми се не можемо сложити с мишљењем, које је јако распрострто, да је настава из Мипералогпје за основну школу са свим неподесна, него смо шта више уверени, да још у првом школском добу може отпочети, и то на сваки начин у најближем односу с очигледношћу, п да се из годиие у годппу све више и више проширује и на послетку системском поделом материјала заврши. Свнлајнац, 1891. г.

0 НАРОДНОЈ ПРОСВЕТИ У РУСИЈИ од ј^АДОВАНА ј^ОШУТИИА III. Хоће ли народ да чита? — Погдед старих књижевника на народну литературу. — »Л.уботаи ж издавачи.— Колико троше годишње руски сељаци на књиге? — Из живота главних московских лубочника: Морозова,Губанова и Снтина. — Лубочне књиге духовног садржаја.—Вајке у лубо и ној књижевности. —Историјска нриповетка и роман.—Неколико сцена из »Енглеског милорда 15 . — Историје, песмарице, сановници и лубочни вадендари. — Књижари с Никољске улице. — Садржај лакејске књижевности. — Деморализовни утицај њен на лубочна издања. — »Сочинители* Никољске удице. — Плодовитост њихова у свези с туђом књижевнои својином. — Поглед на лубочну вњижевност.

На иитање: хоће ли народ да чита? — долазе са свију страна, од компетентних лица, најповољније вести. „Кад сам била у Москви, пише г-ђа X- из једног села књижевнику Иругавину, купила сам сва издања „Посреднпка", „Народ. Бнблиотеке", нешто из „Комнтета грамотности" — једном речи, изабрала сам све што је боље из т. зв. народне књижевности. У јесен, кад насташе дуге вечери, стадоше сељацп све више и више долазити по књпге. Скупе се у одају — по неколико породица, — па често седе чак до поноћи, слушајући читање каквог писменог сељачета. Особито су читали књиге у октобру, новембру и децембру, тако, да је до јануара све већ било прочитано, некоје приче и по два п три пута. Сад кад ме моле, да им дам „почитатв" — немам шта Не можете себи представити, како је то тешко и жалосно." Г-ђа Цебрикова, једна од најбољих снага на пољу педагошке књижевности руске, проводећи летње месеце на селу, имала је такође првлике, да се увери како је народ жељан књиге. Из почетка, пише она у „Новостима", долазе најжељнији читања и моле бојажљиво »почитатв книжку"; кад сам дала једном, дошло их одмах десеторица. Многи мадиша иричао ми с поносом: „Празником читам код куће, а отац, мати ц деда сдушају, па и суседи дођу." Многа бака молила ме, да јој дам књигу на празник: деран ће ми од дуга времена отићи у „кабак". „Сеоски Весник" јавља, како су у пет седа, московске губерније, основади трговцп сељачке библиотеке и дају сељацима књиге на читање по копејку за 24 сахата. Седа читају тако радо, да 6*