Prosvetni glasnik

65*

СИМА МИДУТИНОВИТ, САРАЈЛИЈА

50б

није имала означена часа ни места. Његова наука, као и васцели његов живот, нису имали никакве системе. Као Шатон, он је своје ученике учио, шетајући по зеленим ливадама, и у ладовини испод гранатих дрвета. Кад кад у десет минута говорио им је: о грчким боговима. о сејању кромпира, о Круговој философији и о Хајдук Вељку. Причао им је о јунацима из старог времена, као да су јуче живили, као да се с њима лично познавао. Ученицп његови радо су га слушали. Он је био њихов друг и пријатељ. Гусле, песме, гађање из пушака, биле су њихове заједничке забаве. Заједно су са својим учитељем трчали, скакали, бацали се камена с рамена и рвали се. Та то су било шпартанске игре, које крепе дух и тело, које уздижу јунаштво. Често скину обућу и трче боси преко бодљикавог цетињског поља; треба ноге очврснути. Једнога дана, тако трчећи, удари Сима о некакав оштар камен и расече стопало тако, да му је многа крв почела тећи. Кад су му ученици викали, да стане да му ногу завију; он је, непрестано даље трчећи, говорио: «не треба мислити на завијање рана, док се до одређеног места не стигне." Сима је хтео свог ученика Рада (а и остале ученике — по Ненадовићу Љ.), да научи трпети глад, с тога је по цео дан ходао с њиме по врлетима, не окусивши ништа. Када му приметише, да га деца — ученици његови варају, и да они кријући једу , не беше му криво, аећ на против мило, јер и то беше по шпартански. «Лукавство потребно је у рату. м После овога, додаје Љуба, нису ишли у планину да гладују. Тако «је Сима свог ученика, потоњега владара Црне Горе, учио шпартански, онако како доликује земљи у којој ће владати." 58 ) Сима је и сам оставио трага о свом предавању у просном свом чланчићу «Двобоју», који је неколико пута до сада био штампан, те је и добро познат. У њем нам прича о свађи, која се излегла при говору о јунаштву, између Рада и Симе. —- Сима је у Рада пробудио и песнички дар, за што лепо вели Вуловић, Годишњица II., 330.: сс Песник педагог могао је свога ђака само песником начинити; а песничка душа Шегушева, није могла ни пожелети бољега учитеља,« ком је и био захвалан за труд. 58 ) Милићевић, »Поменик«.

У посмртници Сими, исказује ту захвалност своју овако: Ја сам теби много дужан, дужности су ове свете, Ка олтару нризнаности нека вјечно оне лете ! Ти м' уведе поглед први у арачнијем просторима.* 49 ) Утицај Симина васпитања види се и у најдоцнијим радовима Његошевим, ком је он био „жива енциклопедија, једна у свако доба отворена књига," ком је он «могао на свако питање одмах одговорити, и опширно о свему и свачему приповедати." Траг Симина учења огледа се, вели Вуловић (Год. I , 315.), у радовима Радовим: у чврстом и креиком стилу, без мекости и нежности, у поетском погледу на историју — нарочито српску — и у класичној митологији. Када би неко поредио поближе Симине умотворе са Његошевим, особито Лучом Микрокозмом, па и Горским Вијенцем, а то би био захвалан посао , видео би се још јасније утицај Симина рада; можда не идем далеко, када кажем, да би се тим поређењем можда много тамно место Његошево могло објаснити Симиним и обрнуто. Крај свог учитељскога позива није заборавио ни своје мусе. Он је и у Црној Гори певао. До марта 1829. беху му готове : грагедија Обидић, Дика црногорска и Расп-ћвке о ТалФи ; овај носледњи спев није нигде штампан, колико је мени познато ; да ли је у чијим рукама, не знам. Сем тога Сима је и прикупљао народне иесме, које после у два маха издаде. ^ 0 ) Његово писање ИсторијеЦрнеГоре нрекиде смрт Петра I. (умрво 18. окт. 1830.), који му је и наредио, да је пише. После препирке око тестамента владичина, којим Раде постаје господар Црне Горе, а у којој је препирци и Сима учестовао бранећи Радова права, дошао је Раде (Петар II.), ученик Симин, за владику и владара. И у њега је био неко време секретар, али као да не пробави ни године дана. а са Цетиња и из Црне Горе морао се уклонити, 59 ) Подунавка за 1848. »Опровод праху С. Милутиновићу.* в0 ) Овз иотврђује Симино писло Вуку од 13. марта 1829.; оно је одговор на Вувово од 29. јануара, у ком је Вук тражио, да му пошаље народне песме што ириаупи, даље 39 дуката дуга, што му је оста^ с одем дужан још у Веограду, као и неке књиге, које му је при проласку кроа Беч узео, као »бисзпоНсзш иа(1р18 §го!)а 2-игекапо\уа. 4: Интересно је, да се Сима у овом писну потписује: »Опет самЂ и вазда твои и слуга и почитателв правни С и. М. С и р от анЂ.* За што сетим прадевком кити, нејасно ми је. Можда му је већ тада и отац умрво.