Prosvetni glasnik

504

нлука и насгава

морао је жртвовати ону земљу, у којој је провео многи слободан час, у којој је могао живети потпуно по својој, често чудноватој, ћуди. Од побратима свога из Котора узајми два талира, па преко Херцеговине босоног, а кријући се, стигне у Сарајево. Одатле мучећи се и служећи уз пут, докотура се до Ваљева, 61 ) а за тим до Крагујевца, где га је примио и потпомогао брат му Ђорђе Бесара, отац пок. Панте Бесарића, многогодишњега благајника мин просвете. То се деси лета 1831. в2 ) Сима изиђе и пред Милоша, свога старога пријатеља, који га одреди на службу у Београд, код полиције; а за тим га постави за заповедника две хиљаде момака у Кључу, да смета Фетисламскмм Турцима здружење с адакалским. Када се 1833. присаједини источни део Србији, Сима поста помоћник крајинском срдару. 63 ) Из Неготина га кнез Милош позва и нареди, да напише Историју Србије од 1804.— 1815. године. Милутиновић се донекле опирао, али Милошевој се наредби мораде покорити. Доби и објаву под 11. Фебруара 1 834., којом се наређује властима, да Сими буду на помоћи, када успутује ради нрибирања грађе. Даље се вели: „гди год би се пријавио, свуда лепо да се дочекива, да му се конаци и нуждна рана и њему и слузи, и коњма њиховим давати имаде. м 64 ) Уз то је Сима имао годишње плате три стотине талира. У ово време без сумње пада и његово путовање у Црну Гору, да приволи чачанскога 61 ) 0 овом у 1лшпг-у. 62 ) Шаоарив у својој литератури тако прича. Ово ће бити и најверније; јер Вуловићев > (Годишњица II. 3^9., I. 314.), Ст. Павловића (Наше Доба бр. 83., од прошле године. Овај узима, да је од пролећа 1827. у Црној Гори) и других узимање, да је пробавиопет година, нетачно је, вад се узме: да је Сима тек друге половине 1827. дошао у Црну Гору; да већ 22. декембра 1831. пише Вуву из Веограда, извињујући се, што му не може да пошаље дуг, јер је дошао »без ништа* а и што је имао од плате, потрошио је за храпу уз пут. Ово потврђује у неколико и причање у Бипи'г-у. Писмо рускога консула Гагића Радивоју Петровићу од 29. марта 1831. као да говори, да је Сима још те године отишао са Цетиња. Сиаа сам у Предисловију своје »Историје Црне Горе € вели, да је пробавио иреко три године, а ири светопочившему митрополиту Петру I. и Петровићу Његошу секретаром бивши. У Арнотовој Србској Новини 1839. бр. 19., а при крају своје „Црногорска истинита припов$дка« вели Сима: да је био у Црној Гори од негда до 1830. године. Под песмом ([ Сп4вђ «, штампаном у 30. књизи Летописа стоји, да је спев^еа у Београду 13. септембра 1831. 63 ) По Гтппг-у. Милаћевић вели у Поменику, да је наЈире постао помоћник рујанском срдару Јовану Мићићу, па после придат команданту војске у Кључ. — Преводилац Ллншг-ов у Жеуеп-у ставља место Кључа, Пореч. 64 ј Историја Србије од Милутиповића, друго издање, стр. 489. и стр. 3. („Предувјед").

владику НићиФора Максимовића (рођ. 1 2. јан. 1788. ј- 28. Феб. 1853.), да се врати у Србију из белопавлићкога манастира Ждребаника, у који је побе.гао завадивши се с Јованом, кнежевим братом, а у ком је закалуђерио Илариона, доцнијега цетињскога митрополита. Сими испадне за руком, те измири НићиФора с Јованом, па се врати.® 5 ) Милићевић додаје, да је и пратио кнеза Милоша на путу у Цариград; а то потврђује и песма Симина, штампана у Давидовићеву «3абавнику в за 1836. годину.—Затригодине би готов са свим са нисањем Историје, те се крајем 1836. крену, да је штампа, и то у Лајпциг, заборавивши да се зарекао, да више у њ неће доћи : «да ми сад одавле измаћи с кожом, бацио би камен у први вртлог, понор.... кад он изиш'о, тад им ја дош : о; ништа више овди за главу нећу, и да могнем више почињати замак'о би се у бездну дуга" —писаше Вуку 17. декембра 1826. У Бечу га налазимо 1836. године у зиму; у њем се прилично задржао, трагајући за прилозима о српском ратовању; али успеха му није било, што и сам јада, јер му „прождрије вријеме и трошак."—Дође и у Лајпциг, али као да ни овога пута не беше боље среће. Када је дошао у Лајпциг, он с оно новаца што му остаде, штампа (( Тројесестарство", које је још у Видину смислио ; то је припомогло његову живљењу, јер на Историју не доби до маја месеца ни једнога претплатника, а од ње тада већ беше три табака готово. Чим је дошао, нашао је издавача, с ким је уговорио, да овај штампа о своме трошку, а њему (Сими) да да онолико примерака, колико он имадне претплатника, у пола цене. Ако би била забрањена у Србији или Ћесарији, обавезао се Сима да плати трошак. До новембра месеца била је Историја готова, као и Трагедија Обилић и друго попуњено издање Певаније, а прво изишло је 1833. године; те сеСимакрену 15. новембра 1837. у Пешту. 66 ) Један биограФ прича, да је Сима штампао Историју Србије у 6000 примерака. а Од 65 ) Вуловић, Годишњица II. 331., не помиње бављење у Кључу и Неготину, већ спомиње, као да је стао у службу код Јована, брата Милошева, изводећа то из његова идења у Црну Гору и то два пут, између 1832. и 1834. —Ж. Симић, стр. 109. узима, да је био писар у Јеврема Обреновића, по доласку из Црне Горе (а то је око 1832. године). Ово не стоји. Противи се само Симино причање. 66 | Види два писма Симина, писана Алекси Симићу 2. маја и 14. новембра 1837. Оба су штампана у свечаном броју >Восанске Виде* (бр. 18. од 1891.).