Prosvetni glasnik

СН.ЧА МИЛУТИНОВИЋ, СЛРАЈЛИЈА

тога броја послао је најпре половину транзито у Србију. И та пола срећно доспе и разиђе се по читаоцима. Другу полу задржи у Бечу аустријска ценсура, и спали је. Па и ови примерци што су стигли у Србију и разпшли се по рукама читаоцима, после су хватани и спаљивани. За што ? Говорило се онда, да се то чини на протест Русије?!" Ами Вуе опет вели, да је Сима штампао био пред првом (?) књигом писмо кнеза Милоша, којим га храбри да нише по правди. а никоме по хатару. То је Сима и учинио, и за све што су Срби стекли, приписивао је јунаштву српском, не захваљујући ни Русији ни Аустрији. Кнез Милош се на то наљути, конфискује примерке и одузме му пенсију. У Седмици за 1858. годину, а у бр. 33., као што напред поменух, прештампан је нетачан превод Симине биограФије из Кеуеп-а, али с неким додацима, боље исправцима. Тако се једна белешка тиче и овога питања о Сими; она гласи : «1837. тужио се је на њега (т. ј. Симу) руски консул ради његове трогодишње историје Србске, и то са основом. Он за то није гоњен од књаза или правитељства, него је уживао или 300 или 500 талира на годину, а седио је где је и радио је шта је хтео." Свакако нечега је било, што је Сима остао подуже у БудимПешти, али то нешто не ће бити забрана његове «Историје Србије", већ оно што нам указује и писмо, које је писао Ал. Симићу, полазећи из Лајпцига. Симина је намера била, да не иде из Пеште у Србију, већ да окрене у Русију у Петроград, да би копирао «сва из архива споменија Сербска с Русима", а одатле у Беч, те да и ту што сабере о српским <( дјелима в , па тек онда у Београд. За овај пут требао му је новац и препорука кнежева; то је двоје и очекивао у Пешти, куда је казао да пошаљу. 6 ') С тим се у главном слаже и причање Јаше Игњатовића, стр. 250 : да је Сима на иитање Јашино: што је брижан ? одговорио: Хајлук, Јашо, хајлук ! Хајлук ми не шаљу. У Будим Сима је стигао почетком декембра 1837. године, како нам тврди забелешка у 4. броју Арнотове «Србске Новине» ОД 1838. године. О његову боравку у Будиму разно причају савременици и биограФи

6 '| Оштро је сувише, када Павловић (Наше Доба, бр. 83.) вели : »Господи у Београду пе допадне се истана, те се он истом 1839. могадне вратити у Београд«.

његови. Прикупивши неколико таких података, на недоумици сам, који да узмем као најпозитивнији, јер сваком од њих нема разлога неверовати. Мислим, да је за сада још понајбоље, да изнесем пред читаоце сва та причања и казивања, па е да тако побудим кога савременика, да нам поузданије што изнесе. Већ од другога броја 1838. године, а у лепо уређивану Арнотову листу „Србској Новини или Магазину за художество, књижество и моду" јавља се Сима својим песмама; а у 4. је броју поменута забелешка под «Новостима в Будим 9. јануара: да Сима у њем боравн од почетка декембра. У бр. 54. опет међу новостима може се читати : «Пешта. Симу Милутиновића, млади Србљи, академици, на Орловом брду, испод Будима, 4. јулија 1838. венчаше јеловим венцем са пшеничним класом за класическог песника у Србов поету! В.... и А у бр. 57., од 16. јула, опет међу вестима : «Будим, 15. јул. Данас у јутру у 4 сата вратио се на пароплову «Францу» г. Сима Милутиновић историограФ на високо позиваније Њиове Светлости књаза Милоша у своје отечество. м Симина нам жена прича у ћ|Штг-у, да је још при иоласку за Лајпциг свратио у Будим и испросио је. Том биће и потврда, што Сима — у својем /Гројесестарству" међу пренумерантима, а под онима што је скупила г-чна Марија Поповић — додаје : «Ови пренумеранти нека изволе примити своје књиге од исте скупитељке, и то без икакве и плаће и враће, а за праву и чисту љубав исте и саме Пунктаторке!.,.. ? Та будуће, Ако.... Бог.... да... Чубровке—!!! «Охо ? хо ? м «И похо ! хо !" — Даље вели, V да га је 4. куе!;па (маја , без сумње по новом) 1838. крунисала младеж српска лаворовим венцем за народнога песника и да се тога дана и венчао њоме. 9. куе1па кренуо се за Србију. 48 ) Ј. Игњатовић нам је опширнији. Он прича: «Године 1838., не опомињем се којег месеца, дође нам неки особит гост. Ја сам био онда код свога брата и тутора, Симе Игњатовића, биљежника будимске вароши. 68 ) Ђ. Рајковић говорећи о смрти Пунктаторке тако исто веди (Јавор 1875.). Ст. Павловић Наше Доба бр. 83.: ,Али пре него што оде у Београд. венча се 16. маја 1838. у Вудиму са Маријом Поповићевом.... Том пригодом овенча га будимска и пештанска српска омдадина на будимском брегу давровим венцем."