Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА И ЕНГ.1ЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

517

користи друштва нису само за оогатв и силне ? Зар нису у њиховим рукама сва богата звања, ирава и слобода неплаћања порезе ? Зар се казни какав благородник, ако превари своје повериоце и учини какав скандал? Зар његови ударци, насиља, злочинп па и убиства нису дела, која се сакривају под плашт љубави хришћанске ? Ако се негде на опасном месту нађе какав благородник, то он одмах добије чуваре и стражу; сломи ли се осовина његових кола, то му све лети у помоћ; ако му је досадна галама пред вратима, то је доста да отвори уста само и све је мирно ; и т д. Како је са свим друга слика сиромаха! ТТТ тп му више човечанство дугује, то му се мање права признаје ; сва су му врата затворена, па и онда кад има права да их отвори; па и дође ли до правде, то га кошта више него т другога, који милост какву добива. Ако је пак до кулука и рекрута, ту је он први 1 ),,! Апмеппе ге^пте није знао за грађане, но само за поданике. О пндивидуалној слободи н правима поданика није могло бити нп речи. ^еИгез с1е сасће!; замењивали су иравду. С њима се трговало ; ко је имао пара могао је купити и затворити кога хоће (сем привилегованих сталежај. У војс-ци је само племић могао постати ОФицир ; у цркви звања од опата па на више заузимали су племићи. На суду је добнвао правду племић, а губио сељак. Племић се само помучио док се родпо као што рече Бомарше — а све је остало доносио положај његов 2 ).

Такво је стање Францускога друштва пре револуције. Ириродно је да се такво стање није могло дуго одржати. Прилике су још саме припремиле катастрофу. Први министар Луја XVI. Маигераз позва у министарство Уегдеппез-а, Ма1е8ћегће8-а и Тпг§о1-а. Овај — Тиг§о4 — уведе слободу трговпне са житом, јер дотле не беше слободно увозити жито из једне провинције у другу. 16. Фебруара изађоше чувених 6. декрета, којим се укидају кулуци, стара Ј ) НеНпег. стр. 13?. -ј Јлемство се делило на — бирократско, дворско и земаљгко. Ово посдедње беше најсиролашиије. Токвиљ тврди Да Је сранцуски сељак био бедиија у XVIII. в. но у XIII. Читави крајеви беху задивљади п необрађени (види Хетн«р, стр. 131). — 4 просвегни гласпик 1892.

ограничења саобраћаја, еснафи и т. д. Али Тирго наиђе на опште неодобравање виших сталежа, када он предложи краљу да се сазове парламенат из целе земље, у коме би заступљени били и грађани. Племићи обрлатише краља и он отпусти Тирго-а поласкавши му, да су само њих двоје пријатељи народа. Тирго му је прорекао судбину Карла I., краља енглеског. У августу месецу исте године бише опозвани оии едикти — кулуци, еснаФи повраћени, па и Колберови Еед1етеп1;з, који ограничаваху слободу Фабричке производње. Тада позва С1и§пу-а, а кад и овај не поможе иозва Некера. И он је дошао на исту мисао Тирго-а. А када издаде свој чувени рачун о Финансијама краљевства, диже се на њега општа вика и он би збачен. Још пређе се увидела потреба да слабачка леђа сељакова (и трећега сталежа), који је плаћао «за цео свет" и «целом овету м , не могу поднети више државне терете и да деФицити све већма расту, па се јавила мисао да је прека потреба порезати и на илемство и духовништво. И Вобан, министар Луја XIV., и маркиз д' Аржансон, министар Луја XV., предлагаху порезу на оба привилегована сталежа. Тирго и Некер хтедоше својим предлогом о провннциским парламентима да ово учине, с тога је племство и духовништво и дизало ону повику на њих. По отпусту Некеровом дошао је СаИоппе, кандидат камариле и племства. Он говораше да луксуз двора и племства помаже индустрију и трговину. Државни дуг који већ 1714. г. износаше неких 3.500,000.000 1гсз, сада само од отпуста Некерова порастао је с 1.200,000.000 Ггсз. Сва мудрост СаПоппе-ова беше та што је порезу за читаву годину у напред наплатио, и сва његова теорија о луксузу свела се на то: да се мора порезати на племство и духовништво. Разуме се, да је био отпуштен. 1,отегае сЈе Впвппе, архиепископ тулуски, био му је наследник, кандидат опет племића и свештеника. И он увиде потребу порезивања на привилеговане сталеже. Наиђу прво на отпор париског парламента, који одрече да има права да то одобри, већ вели е4а1б 0-епегаих. Он (парлам.) уништи ЈеИгев с!е сасће!, и ирви изрече мисао да се Француска монархија управља по законима, а не по ћефу владаоца. Тако је племство у теоТ