Prosvetni glasnik

518

сногрудости својој и бранећи слепо интересе своје, поткопало зграду апсолутизма — само да би сачувало своју слободу неплаћања порезе. Луј XVI. пак, увиђајући потребу времена хтеде да пореже на племство и духовништво. И племство и краљ, и Феудализам и апсолутизам, ишли су на руку духу времена; — Феудализам позивајући се да закони управљају монархијом, и на е1а!;8 депегаих, а апсолутизам хотећи да пореже привилеговане сталеже. А то је баш и хтео дух времена — место воље апсолугног краља, закон; место привилегија — подједнако сношен-е терета. Некер бп опет позван. а 1 ј . с1е Впеппе отпуштен. По предлогу Некерову позвана је скупштина 1 789., од које се толико надаху и племство и краљ — алп се обоје преварише. Доцнија заједничка судба удружила их је. — Излагаље догађаја иде у политичку историју, те с тога се и не упуштамо у детаљности. Поое је настала реакција, која је родила војничку империју Бонапартину, а ова повратак Бурбона. Па ипак ствар револуције није пропала. Револуције 1830. и 1848. г., које нису ништа друго него довршетак велике борбе, отпочете у Француској револуцији, успеле су да већину идеја револуције уведу у живот.

IV. Паралела између француске и енглеоке револуцнје. Племство. — Свешгенство. — Трећи сталеж. — Резултатч Француске револуције. — Резултати енглеске револуције. — Паралела. — Закључак. И ако има много сличности у главним цртама обеју револуција, ипак се по битном карактеру свом разликују, као и по улози појединих друштвених елемената у једној и у другој. Узроке и једној и другој изнели смо детаљније у прошлим одељцима, а сада је ред да повучемо паралелу између њих и да нокажемо улогу друштвених Фактора. Историски развитак Францускога и енглескога друштва био је узрок, те су поједини друштвени Фактори играли другачију улогу у једној, а друкчију опет у другој револуцији, Докле је у енглеској буржоазија с племством отимала од краљева своју слободу, дотле су опет у Француској краљеви, ослањајући се на буржоазију, рушили Феудализам; докле се реФормација у Енглеској

уводила «озго" и успела, дотле се у Француској уводила «оздо» и није успела. Између племства и буржоазије у Енглеској не беше она огромна социјална провала, каква у Француској, те отуда ни револуција није могла имати социјални карактер. Племство и буржоазија у Енглеској — као што смо пређе иоменули — ишли су до револуције заједно у борбу противу краљева. У револуцији су се разишли. IIлемству се више допадала епископална црква, с њезиним свечаним церомонијама, нзго аскетски пурл танизам, што је са свим и природно одговарало његовом лаком и веселом животу, који не муче бриге материјалне добнти. Племству у Енглеској учинила се демократија пуританска и сувише екстремна. Да пак племство није мрзело политичке слободе, доказ је прошлост његова и Факаг, да су виђенији људи из странке виговаца и торијеваца заједнички нзвршлли другу револуцпју. Племству у Енглеској изгледале су сувише радикалне новпне, које су уводили пуританци, и с тога се издвојило од буржоазије. Али та подвојеност није била апсолутна. Било је племића уз Карла II., а и уз демократију. Па и помагање Карла I. не може се узети као тежња, да се очува апсолутизам, јер нико није веровао да ће апсолутизам, бити онако упоран, па и сам Кромвел није у почетку мислио на републику и смрт Карла I. Буржоазија у Енглеској није устала да отме слободу од племства. дакле од сталежа једног, него да је брани од напада једног апсолутног краља ; није устала да стресе терете Феудализма, јер их и не беше онаквих као у Француској, нити је пак устала да потисне илемство и нанрави себи места у друштву. Карактер борбе у Енглеској није социјалан, него политички. Племство по духу своме је установа конзервативна. Оно радије гледа на прошлост него на садашњост. У прошлости гледа славу и заслуге својих нредака. Традиције племства су, дакле, конзервативне, и оно не радо гледа на новине. Јак апсолутизам норманских краљева био је опасан слободи и интересима његовим, с тога је у друштву с буржоазијом отимало политичку слободу, али не само за себе нзго и за буржоазију. Да није апсолутизам норманских краљева био онако јак и несносан, можда би било опет слободе у Енглеској, али само за племство, а не и за буржоа-