Prosvetni glasnik

67*

ФРАНЦУОКА И ЕНГ.1ЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

519"

зију, те би она морала отимати своју слободу од њега, и револуцпја би имала тада социјални карактер, а не чисто политички. Племству није годио ни апсолутизам краљевски, који је био штетан слободи и интересима његовим и косио се с прошлошћу његовом; али такође му није годио ни аскетски пуританизам, који неће да зна за разлику сталежа, већ тражи политичку једнакост. Племство је било више резервисано но активно, а није било задовољно ни једним ни другим. Из ових разлога не видимо племство у борби противу апсолутизма, тим пре, јер се апсолутизам у последњим данима својим сетио и племства, а пуританизам претио му да га избрмше из друштва. т ) Међу тим пуританизам имао је присталица само у средњем сталежу — буржоазији, а не и у маси друштва, те баш, и да је хтео да потисне племство из друштвене хијерархије, није могао. Другачије је текао историски развитак у Француској — па су, разуме се, и други резултати. Краљеви с буржоазијом ратовали су противу Феудализма и успели су да му одузму политичку власт и надмоћност. Међу тим илемство је остало и даље иривилеговани сталеж. Оно је изгубило само политичку надмоћност али не и Фактичку моћ. Терети Феудализма постојали су, и буржоазија морала је сама себи да крчи пут. Аристократији Француској беше опаснији супарник буржоазија него аисолутизам. Вуржоазија је тражила једнакост у правима, тражила је подједнако сношење државних терета, да се збришу титуле и чинови, да и она има права на државну службу и остала звања као и племство. Апсолутизам му није дирао у ове имунитете ; он није стављао питање о егзистенцији племства, већ је тражио само његову политичку зависност. Извршити оно што је буржоазија тражила, значи уништити племство. Бур■т р '] о ' еК Д У и ? НГЛ ® СК0 Ј револуцији гледа борбу класа лт 1 "• -^вЉеИ.Ј 8.134.), борбу племства и демократије. ^1еђу тнм. сем оие једице појаве — укидања горњет дома немамо ни јодног ®акта из револуцпје, који ба нас могао > ово уводити. Саи пак Векл, хотећи да докаже своје тврјење, иоређао је имена вођа револуције, који су већиаом иа ниж!1х редова . Јоуее био је кројач; пуковпик Ирајд (РгМе) кочиЈаи; лофњел зидар; Кромвел — пивар; зет му Џонс ио Је слуга атд. Али сам он вели, да је парламенит одузео , V ■пжксу, а тако исто збацио грофа од Манче_ >а " ди Ј е ов > било из подозривссти или неподобвости " итате * А . за г »оф<* Бедфорда вели да је

жоазија, која је трудом и знојем себи прпбавила свој положај у друштву, одрицала је право егзистенције племству, као једној конзервативној установи, која се заснива на традицијама прошлости, на генеалогији предака и њихових заслуга. У Енглеској је и племство сносило државне терете, а буржоазија имађаше права на државну службу као и племство. У Француској не беше ни једно ни друго. Идеали буржоазије — слобода и једнакост пред законом и у правима, иису годили ни апсолутизму, који зна за једну слободу — своје воље, и племству,, које опет зна само за своје привилегије. Растење моћи буржоазије постало је опасно и племству и апсолутизму, с тога их видимо удружене. И револуција у Француској имала је, дакле, карактер социјално-политички, т. ј. да обори Феудализам и апсолутизам — да потисне из друштвене хијерархије моћан племићски сталеж и ограничи апсолутну моћ владара. Иротиву Феудала, противу којих је трећи сталеж и дотле ратовао, борио се и сада у револуцији, — и она је била продужење оне више латентне борбе, која је вођена кроз цео оредњи век. А како је краљевски апсолутизам сада постао онако исто опасап интересима буржоазије, као што је пређе био Феудализам, то се је буржоазија и противу њега борила имајући уза се масу народа. Ноћ 4, августа збрисала је Феудализам, и ма да се многи племићи сами такмичише, који ће се искренијн показати, носле се јако кајаше. Када је револуција узела маха, поче права сеоба племства. Племића је било, као што смо видели, до 140.000, и делише се на бирократско, дворско и земаљско (паланачко) племство. Ово иоследње беше најсиромашније. И од тога броја већи део иселио се. «Француска на страни» тако сезваше емиграција племића и свештеника. Колика је била емиграција, најбоље показује број добровољаца емиграната, који се борише противу револуције — до 60.000! И ово беху готово све сами шемићи, јер је врло незнатан број из нижих сталежа емигрирао због револуције. Народна Скупштина реши 9. декембра 1792. год. — да ће се сваки емигрант, којн се до 1. јануара 1793. год. не врати у отаџбину, сматрати као велеиздајник и као такав т соп1шпас1ат на смрт осудити, а имање му се конфисковати.