Prosvetni glasnik

520

НАУКА И НАСТАВА

У сеитембризацији и за доба терора пало је највише племићских глава. Револуција је уништила све што је подсећало на племство, укинула је титуле и племићска звања, и место тога завела једнакост у правима и сношењу државних терета. Тек за време рестаурације Бурбона повраћене су им титуле. Историски развитак друштва и енглеског и Француског услављавао је и улогу племства у једној и у другој револуцији. У Енглеској већи део, а у Француској све племство стајало је на страни апсолутизма. Али и ако на први мах изгледа да је улога племства истоветна у обема револуцијама, ипак није. Улога племства у енглеској револуцији није ексклузивна ; ми видимо племиће као вође нуританаца, а другу револуцију, када су прогнати Стуарти, извршио је савез двеју странака — виговаца и торијеваца, племства и демократије. Нити се у Енглеској нлемство потпуно отуђило од народа. Међутнму Француској револуцпји, ту се племство борило на живот и смрт за своју егзистенцију. Револуција му је потпуно негирала га1зоп сГеЈте. Буржоазија га је потисла са свију позиција, и она је сада заузела онај одлични положај у друштву, који је дотле племегво имало. Отуда је француска револуција борба класа, сталежа, за опстанак (у правом смислу те речи) борба социјална; а енглеска револуција била је борба око цолитичких принципа — борба политичка. Улога племства дакле није истоветна и у једној и у другој револуцији. Са свим другу улогу игра религиозни елеменат у енглеској, а са свим другу у Француској револуцији. Док су енглеску револуцију извршили људи одушевљени религијом, педанти пуритански, код којих је демократија била измешана с религиозним догмама, и код којих је демократија и потицала из религиозних принципа , дотле је у Француској са свим обрнуто било. И у једној и у другој земљи устало се противу апсолутизма у религији, само у Енглеској у име хришћанства, у Француској у име ФилосоФије. И у једној и у другој револуцији апсолутизам је побеђен у религији, само што јеу Француској револуцији одбачен

сваки аукторитет у религији, а у Енглеској је остао — папирни пана, библија, да замени живога папу. Оштра критика Француске филосоФије XVIII. в. одбацила је и хришћанство. Она је прокламовала веру разума, а неки су отишли и даље, до атеизма. Све струје француске ФилосоФије XVIII. в. огледају се и у Француској револуцији — Волтеров деизам разума код жирондена, Русовљев деизам срца — код Робеспјера, атеизам Холбахов — код Анахарзиса Клоца и Хебера. Француска револуција усгалаје противу свакога аукторитета у религији и политици. Она је очистила појам божанства од свију легенада, не одричући егзистенцију бога. Али нова вера, вера у једнога бога, која нема ничега заједничког ни с једном позитивном религијом (па ни с хришћанством), није хтела да зна за апсурдне установе и Форме католицизма. Он је морао јако да испашта. Цркве су позатваране, звона поскидана, иконе избачепе, манастириукинути, добра црквена распродата, мадона и свеци протерани из календара, а уведен нов републикански календар. Каква иронија! «Санкилотиди" заменили су велике хришћанске празнике — Ускрс и Божић! Чланови револуционарних одбора правише капуте и панталонз од скупоцених мантија и одежда, а кошуље од одежда ђака из црквеног хора. Цркве су постале места за пијанке и оргије. Црква св. Евстахија би претворена у крчму; реликвије св. Геновеве спаљене; свеце од дрвета, требнике, молитвенике н старе и нове завете спаљивали су на пијаци Сгеуе, и пламен од ватре лизаше чак до другога спрата 1 ). Јакобинци изабраше за председника клуба атеисту Анахарзиса Клоца, „личног ненријатеља Јеховиног", како се сам он зваше. Противу овога избора протествовао је Робеспјер. Фракција атеиста не беше моћна, јер је деизам владао духовима: и то Русевљев — јакобинцима, Волтеров — жироденима. Атеисте прпредише светковину разума а Робеспјер светковину врховног бића. Хришћанство у револуцији заменио је деизам. Чим се одрекао га180п сГе1ге хришћанству и католицизму, онда разуме се, и свештенству. Није се тражило више посредника између бога и људи — попови ') Вгап(1е8. стр. 34,