Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА II ЕНГЛЕСКА РЕВОДУЦИЈА

521

су постали издишни. У почетку револуције, у првој уставотворној скупштини. нико и не помишљаше на одбацивање религије, нико се и не усуђиваше да војује за религиозну толеранцију. Опат Фоше, који је благословио униФорму националне гарде после нада Вастиље и триколорну заставу као народну, смејаше се толеранцији и увераваше, да би се онда морал довео до пропасти. Али је скупштина морала даље поћи. Иста скупштина 12. јула 1790. г. донела је 1а сопвШиЂшп ст1е с!и с1егде. Она је свела број владика од 135 на 83 . колико и департмана; владике бирају исти бирачи који и посланике; владике добивају своје канонично потврђење од свога архиепископа, а не од папе. Луј XVI., кушаЈући не би ли се помоћу свештенства могао отрести револуције, не хтеде ово да потпише. Скупштина тражаше да се свештенсгво закуне на устав. Сада се свештенство подели на двоје — једни положише заклетву, други не — 1ез рге<;ге8 азвегтеШев или сопзШиЦоппе1з и 1ев ргекгез гејЈгасШгев. Они који не хтедоше да иоложе заклетву описиваху устав као дело ђавола. ироповедаху да је грех примати св. тајне од уставних свештеника, да су деца коју такви свешгеници крсте бастарди, и да проклество божје пада на њих. На другим местима хтели су силом да изнуде заклегву, па ма и бајонетима. Чете сујеверних сељака, иаоружаних пушкама и копљима а предвођене поиовима, јураху и ио селима и убијаху. Секуларизација црквених добара још више је раздражила свештенство противу револуције. Вишим духовницима, црквама и манастирима одузеше имања и распродаше их сељацима. Тада је више свештенство готово све емигрирало, ниже пак Фанатично распаљиваше сујеверну масу, а мали, врло мали део пристаде уз револуцију. Тако је сада нестало сталежа, не беше више ни племића ни свештенства, но остаде само — трећи сталеж. Кад је овако свештенство иостало смртни непријатељ револуције, онда се и у скупштини водила друга реч, много одсуднија. У апсани Кармелита 172 попа присташе пре да их од једном све стрељају но да положе заклегву. На послетку 19. августа 1792. изађе декрет о депортацији незаклетих свештеннка. Свакога дана апсише такве попове, и за овим наста септембризација.

Али део свештенства успе те распали страшан грађански рат. Рат је вођен крваво, с огорчењем, и с једне и друге стране. Свештенство тиме се потпуно оцепило од револуције. Мржња је постала још јача. Тиме је с католицизмом и хришћанством било свршено. Конвенат позва све народе на земљи да иризнаду поштовање бога и да одбаце како екстраваганце ФилосоФске, тако и злочине Фанатизма. РеФормација се љуто осветила за неуспехе своје. Питање је, да ли би револуција у опште устајала противу хришћанства, да је нешто реФормација у своје време усчела. Католицизам победио је реФормацију, али није и скептички дух новога доба. У осталим земљама победом реФормације биле су задовољене потребе духа бар за неко време, и ако и протестантизам није најзгоднији облик религије за прогрес у опште. Победом протестантизма престала је борба у религији. У Француској се католицизам са свпма његовим злоупотребама задржао до револуције. Скептички дух и индивидуална мисао продужили су и даље борбу противу аукторитета у религији. Дух човечанства у XVIII. в. не би се могао задовољити оним, чим је у XVI. в. био задовољан — протестантизам XVI. в није могао да одговори захтевима наггреднога духа XVIII. в. Природно је, да је напреднији дух XVIII. века тражио нешто више, но што му је могла дати реФормација XVIII в. Нико сада није нипомишљао на реФорму цркве, него на потпунунегацију њезинога опстанка. Дух XVI в. још је био задахнут религиозношћу, а дух XVIII. философијом . Католицизам се упорно бранио. Сваки удар противу злоупотреба цркве он је одбијао као удар противу хришћанства и религије. Онда није чудо, што се ФилосоФија окомила и на религију (разуме се: позитивну) и на хришћанство, иза којих се заклањаху попови. Негирајући егзистенцију религије и хришћанства природно је да је тиме одречен и гаЈзоп с1'е1;ге и свештенству. На што ће оно, кад нема религнје? Коме ће оно да посредује између неба и земље, када смо одбацили сваки култус? И свештенство се борило на живот и смрт за опстанак свој као ред људи, коме се то одриче. Свештенство је дакле или морало бити противник револуције, или прекинути с прошлошћу па запливати струјом