Prosvetni glasnik

ПАУКА И НАСТАВА ®

времена и примити слободоумне идеје. Ово се није догодило, но оно прво, т. ј. постало је противник револуције. У Енглеској је другачије било. Ту су сами владаоци уводили реФормацију, и она је успела. Али апсолутни владаоци из династије Тудора и Стуарта хтели су, да реФормација послужи њиховим саможивим намерама. У место иапског аукторитета унели су свој. Они су хтели апсолутизам и у религији и у нолитици. Али нротиву и једнога и другога апсолутизма устали су пуританци. Секта пуританаца играла је у енглеској револуцији сличну улогу, као јакобинци у Француској. А ш каква разлика између њих! Гизо, који се одушевљава овим легитимним револуцијама, т. ј. таквим, које потичу у циљу одбране, а не као преврат свега што постоји, хвали такт и одмереност енглеских револуционара. Они нису морали да лутају од крајности до крајности, као Француски револуционари, нити су се могли изгубити по пространоме океану жеља и мисли људских. Ово вреди и за политику и за религију. У политици су имали чврсто земљиште, с кога су полазили , тражећи слободе. То земљиште беше њихова Ма^па Сћаг(;а, њихове уставне слободе. У религији им беше Јеванђеље М. СћагЧа, вели Гизо. Оно им је било компас, по коме су се управљали. Французи немађаху ни једно ни друго. Они су на једанпуг постали све — слободни. Тај нагли и необични прелаз из једне крајности у другу, из роггства у слободу, био је узрок и оним екстремним појавама. Они немађаху под собом чврсто земљиште; немађаху компаса идејама својим. Пуританци устају у име Хришћанства н Јеванђеља, јакобинциу име деизма; пуританци хоће да упросте обреде и сведу цркву на демократску основу; јакобинци одбацују све спољашње Форме религије и траже само унутарње уверење о бићу једнога бога. Никада се није више псалама испевало, нити се икада Библија више штовала но за време пуританске републике. Пуританци, одушевљени идејом хришћанства, борили су се за политичке слободе енглескога народа, а јакобинци, одушевљени философијом , борили су се за социјалки преображај Францускога друштва. Англиканско свештенство није ни могло да створи Вандеју, нити је пак републикански покрет

пуританаца могао да отуђи од себе људе религиозне. Ни пуританизам у Енглеској ни деизам у Француској не успеше да постану државна религија. Узрок је неуспеху пуританизма његов демократски ренубликански елеменат, а неуспеху деизма његов философски елеменат. Енглески народ, као што смо номенули већ, историским развитком својим није био упућен на републику, ниги је пристао уз њу. Он је тражио уставну монархију, и она је победила а заједно с њом и англиканизам. С реиубликом пао је и пуританизам. У Француској је цело друштво трпело притисак и деморализацију евештенства и с негодовањем гледало на толике имунитете његове, а нарочито на право ненлаћања порезе. Кад је устала ФилосоФија нротиву свештенства, пошла је маса за људима, који су јавно викалина свештеничке злоупотребе. Она је инстиктивно осећала иотребу онога, што је ФилосоФија тражила. И када су збрисане иривилегије свештеничке, уклоњене злоупотребе, а унижен свештенички ред, нестало је и предмета мржње. Аисурдно би и било, кад бисмо поверовали, да је маса могла да разуме деизам јакобинаца или деизам жирондена, да је ум масе могао једним ваћо тогШе да постане тако развијен, да решава ФилосоФске проблеме. И велики умови, кзо што су Њутн и Дарвин иису могли да се отреоу религпје, а то ли маса 1 ). Маса је устала противу злоупотреба посредника између ње и неба, противу свештеника а не и противу идеја хришћанства. Она је могла омрзнути свештенство и тиме и на цркву и све спољне Форме религиозне, којима је успављивана свест масе, али је у души била побожна 2 ). Она Ј ) И најчувевији романсијер данашњега века — Д. Тодстој — завршио ј е скептицизам свој — слепом вером. 2 ) Пребадује се, и то с правом, данаш народ не иде у дркву на сдужбу божју, и у опште да га ее мало тиче православље. »Црква, веле сељади у нашем крају — Црној Реди, саграђена је за попове, а не за нас, па нека они и иду у цркву.« Али се неосновано пребацује нашем народу да је нерелигиозан; мањ' ако би се тиме хтедо да каже, да и сваки онај, који ревносно не врши обреде православља, нема религије. Ово је и сувише поповски. Било би право чудо, и једини изузегак у делом културном свету, да је читав један народ атеиста или баш и деиста! Муау, гром, олују, наш народ узимље као гњев божји. Има ваздан четвртака и петака, када неће он ни за живу гдаву да ради, а да не помињемо Св. Врачеве, Св. Вериге, Св. Вартоломија и т. д. Наш народ је више но редигиозан, он је — сујеверан, и то врло много! Кад се мачка жива закопа — пече суша; кад се мртвад пренесе из једног краја у други — бије град тим путем, и т. д., и т. д. Што пак мало мари за обреде право-