Prosvetni glasnik
530
мачком, и апелује на шегову националну свест. 1 ] «Није ме победила коалиција, већ идеалисте," рекао је Бонапарта после чувене битке народа код Лајнцига. Говорећи о идеалистима, мислио је овде Наполеон на чланове ЈидепсЊипсЈ-а и патриоте, који буђаху народну свест о националномјединству. Кад је пропала универзална монархија Наполеонова, бечки конгрес цепкао је земље и народе без обзира на њихову индивидуалност. Св. Алијансија мислила је да врати народе у неко замишљено патријархално стање. Реакција је веровала, да је победила. Али мисао о народном суверенитету, која је наслеђе од Француске револуције, живела је код демократа јевропских. Идеја национална била је јача од реакције. Јулиска револуција— 1830., и револуција од 1848., које опет можемо сматрати као епигоне велике револуције, срушиле су за навек пријатни сан реакције о туторисању масе. Модерна уставност заснована је натомпринципу националности — на принципу суверенитета. Колико је који устав демократскији, у толико }е и националнији. Иринцип националности ствар је дакле — посредно и непосредно — француске револуције. Признањем иринципа народног суверенитета, израђен је у теори}и принцип националности, а крвавим Наполеоновим ратовима, који су учинили, те се развила код народа свест о своме Ја, у практици. Уједињена Немачка, и уједињена Италија — она Италија, која све до 1871. г. беше, као што некада кнез Метерних рече, само „геограФски појам» дела су принцина националности. Енглеска револуција, као локална, није ни имала онако огромне резултате, као Француска. Гизо се одушевљава тактичношћу вођа револуције. Код Енглеза, вели он, не беше оних екстремних идеја као у Француској револуцији. јер и историска прошлост енглеског друштва беше другачија. М. СћаНа беше им компас у политици, а Јеванђеље у религиЈи. Енглеска револуција није ишла да измени основице друштва, но да спасе и прошири полигичке слободе енглескога друштва. Република је пропала, пуританизам је побеђен, али то не значи да је пронала и ствар револуције,—дакле да је аисолутизам био иобедилац. Напротив, док је баш тада аисолутизам у Јевропи стајао на врху своје ') г. Гершић, 105.
моћи, дотле је у Енглеској парламентарни живот добио још здравије основице. Виљем III. и хтео је и морао је поштовати уставне слободе. ВШ о1: гЈдћ^з Закон о правима енглескога народа — објаснио је и обезбедио грађанска права. Ту су гарантоване лична и имовна безбедност, слобода мишљеља и писања, утврђено редовно сазивање парламената и т. д. Од тога доба у политичкој историји енглеској важнију улогу играју министри него владаоци. Судба земље прешла }е сада у руке парламента. После друге енглеске револуције (која је опет само продужење прве), настаје у Енглеско} еггоха модерне парламентарности. Англиканизам }е остао државна религија. Њему }е призната његова епископална хи}ерархи}а, право да епископи седе у горњем дому и т. д. Епископе }е сада, у место краља, влада постављала. Али и ако }е англиканска црква победила, то не значи да }е и интолеранци}а победила. Дух толеранције, или боље рећи, религиозне индиФеренци}е, владао }е у XVIII. столећу и у Енглеско}. Кривични закон за католике, дисиденте, слабо се примењу}е. Од 1727. г. пуштали су у државну службу и дисиденте, и од тада посташе сви грађани, без обзира на религи}у, пред законом }еднаки. Француска револуци}а срушила }е Феудализам, апсолутизам и религиозни Фанатизам; енглеска револуција пак политички и религиозни апсолутизам. Француска револуци}а створила }е нове основе друштва конкуренци}у индивидуалних подобности , место традиционих привилеги}а Феудализма; уставну монархи}у место апсолутизма; потпуну религиозну слободу и толеранци}у место Фанатизма. Енглеска револуци}а спасла }е уставне слободе енглескога народа и поставила основицу модерне парламентарности енглеске, и снремила земљиште за потпуну религиозну толеранци}у. Кратку али }асну паралелу између Француске и енглеске револуције повукао ]е А81егп у уводу сво}е истори}е енглеске револуције. И Француска и енглеска револуци}а по самом процесу свога развића имају веома сличнпх црта. Пошто }е и }едан и други народ дошао до врхунца сво}е литерарне и ратне славе, настају године рђаве владе