Prosvetni glasnik

531

(М188ге§1егип§). У обема земљ&ма побеђује ФанатиЧка партија (јакобинци и пуританци). И у једној и у другој наотаје реакЦија, из које се у Енглеској рађа протекторство Кромвелово, а у ФраНцуској конзулство Напблеоиово. И по свршетку једне и друге револуЦије враћа се прогнана династија — у француској Бурбони, у Енглеској Стуарти. И у једној и у другој апсолутни монарси плаћају својом главом — у Енглеској Карло I-, у Француској Луј XVI. Али и ако обе револуЦије имају овако сличних црта по спољним знацима својим, огхет се битно разликују, и не треба се дубоко задубити, па да се осети та разлика. И Француска и енглеска револуција теже Да ограниче монархиску власт, траже парламентарну контролу Државног газдинства, правилно парламентарно учешће у законодавству, обезбеду индивидуалне слободе, независно правосуђе — али се даље разилазе. Циљеви Француске револуције беху политички и социјални, енглеске пак — политички и религисзни. Покушаји да се и на религиозном пољу изврши промена, тако исто мало доприносе карактеру француске револуције, као и покушаји измене социјалног еистема енглеској револуцији. Богиња разума је исто тако еФемерна појава, као и појава 1_,еуе11ег8-а; као год што маса у Француској немађаше ни мало ентузијазма религиозног, тако ни маса у Енглеској не беше ни мало одушевљена оним мислима, којима се у Француској заношаху ученици Русо-а. Француска револуција има више космополитски карактер — идеје њене раширише се по целој Јевропи. Енглеска је локалног карактера. Дух енглеске револуције потреса само бритска острва, и нема смелости да изађе у име човечанства. Идеје Непгу Уапез-а и Јоћп МП1оп-а не нађоше присталица с оне стране канала, а ратови Кромвелови не понесоше собом идеје енглеске револуције у друге земље. Тако 81егп. Све оно што довде написасмо о узроцима, последицама и улози појединих друштвених Фактора иде у прилог ове паралеле. Пуритапци нису устали да измене социјални систем, већ у одбрану политичке и религиозне слободе од насиља апсолутизма. Одушевљени својим демократско-религиозним принципима, они бранише и ширише поличичке сл °боде. Једна једина сањаличка секта

без израђених научних убеђења, ну црпући своје принЦипе из библије, и хришћанских предања, хтела је да изврше социјалне реФорме у духу комунистичком. То беху 1јеуеПегз-и. бни се једини ноша^у мишљу с> социјалном преображају. Али та религиозно соцојална секта беше тако мала и немоћна, и без ослонца код масе, да је њезина појава била без икаквог зна^аја по каракгер револуције. Француска пак револуција устала је противу злоупотреба и терета г1псолутизма и Феудализма ; отуда њен социјалнополитички каракгер. Религиозни елеменат још је играо неку улогу у последњим Данима Робеспјера — у светковини врхоппога бића, али су Термидорци на скоро за тим прокламовали потпуну религиозну слободу. Тихме је религија престала занимати духове у револуцији. Јевропски свет знао је, зашто се боре у Француској револуцији, јер је с радошћу дочекао Француску литературу XVIII. в. Наполеоновим ратовима разнете су идеје Француске револуције по Јевропи. Модерни устави, као што већ поменусмо, усвојили су већину прннципа, «декларације човечанских и грађанских права." Енглеска револуција је локална карактера, и њезин утицај не видимо ни на једну земљу ван Енглеске. Овако бисмо могли оНарактерисати оберево* луције: француска је социјално-аолитичког и космоиолитског карактера, енглеска религиозно-иоЛиТичког и локалног. Енглески пуританци не изађоШе с одрбђеним мислима и нринЦипима, који би погодили жеље целога човечанства, већ је ева њихова теолошка педантерија трошила своју снагу на локалну потребу времена. Напротив Француска револуција својом декларацијом човечанеких права освојила је духове јевропскога друштва, који још стењаше под оним системима, које је рушила Француска револуција. Оне смеле теореме ФилосоФије XVIII. в., проблеми, којима се дотле бавио само спекулативни дух, као да су створења од костију и меса, умешаше се у ову велику париицу друштвену, бораху се, агитоваху, побеђиваху, падаху. Цео свет, Фрапиран смелим конзеквенцама. гледаше с чуђењем и дивљењем ову величанственудраму. Одушевљен, велики философ Кант дочекао јереволуцију са : <( Је1г4 капп 1сћ задеп -ше 81гаеоп : Негг, 1а88 Лешеп 01епег 1п Епе<1еп Гаћгеп, пасћс!ет 1сћ Шезеп Тад (1е8 НеПз девећеп!"