Prosvetni glasnik

ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈЕ

СтеФана (Милутина 1 ј да нита: „занхто војска од готово 2000 Команада, која је њему била у помоћ послата, није се још вратила ?" Том нридиком посланик Калпнпк, калуђер, рођен Србин и вешт иолптичар, увидео је да се размирицом између старијег и млађег Андроника његов господар може користити и наплатигп оштету за номоћну војску, ца је потражио код Апдропика млађег тајну аудијенцију. Андроник млађп са великим доместиком једва дочекају да се новеде разговор о пријатељству и савезу са Србпјом, па кад се поведе, они се потпуно сложпше, и племић Сирђен би упућен да своме старом познанику краљу изјави жељу и пристанак Андроника млађег на пријатељство са Србијом. У осталом, увиђајући у колпко савез са Србпјом може наудити ствари Андроника старијег, Сирђан живо замоли краља да напусти императора, таста му, у корист млађег Андроника и да упадне у Маћедонију. Краљ обрече изасланику сваку могућу помоћ. У томе се врати и Калиник, радостан да јави радосном краљу како је савез са Андроником млађим закључио и да се само чека српски упад у Маћедоппју (год. 1320., гл. 7. 8.). Ади и рат би изведен и мир закључен без краља, који умре баш кад се за овај рат спремаше, год. 1321. Метохит, велики логогет, који је по своме звању и пореклу веома утицао на послове империје, имао је још и ћерку удату за Јована Палеолога, јединца Констаитина ПорФирогенита, који је био удостојен звања паниперсеваста а бпо два-трп пута намесник у Солуну и другим западним варошима. Овај паниперсеваст науми да оснује династију у својој лози, да се одметне од императора и да завлада градовима којима већ управљаше. А да би стекао прпјатеље и савезнике, он уда своју кћер Марпју за српскога краља СтеФана (Дечанског), г. 1326. (гл. 43.) Кад Је све овако наредио, он пребегне са својом породицом у Србију, да би српском помоћу остварпо своје династичке намере. Али вароши, којима хтеде да завлада, прокљуваше му некако намере и силно се узрујаше, услед чега синови великог логотега Метохита, а шураци побуњеног паниперсеваста, Димитрије Анђедо, намесник у Струмици, и Михаило Л.аскарис, намесник у Мелнику, писали су зету и сестри поверљиво, корећи их за смерану нелојадност. али тако обазривим и двосмисленим изразима, да је пзгледадо, е су и сами учасници у издајству. Писма су похватали војници и нредали их Андронику 1/1 ,® антак У знн "ве српске владаоде без раалике титуе краЛце, имена им слабо спомање, а династична или иреаимена нивако. аросшвтнн ГЈисник 1892.

млађем у Дидимотиху, презајући да их предаду старијем, што Је Метохит имао велика утицаја на њега. При свем том, Андроник млађи посда нисма њиховом оцу Метохиту, саветујући га уједно да употреби свој очински утицај код својих синова, или да их са службом премести па да се опасносг откдони пре него што император старији и сазна за нисма. Метохит се нађе увређен што га је млађи император саветовао, на стаде да буши са стрицем Андронпковим, протовестијаром Андроником Палеологом, с ким је дотле био у љутој завади код Андроника старијег, и да га наговара на рат противу млађег, у чему и успе, г. 1327. (гл. 44.) Андронпк млађи, као увек, тако и сада изјави своме деди своју синовљу покорност и послушност. Позва се на Бога и подожене закдетве, употреби сва помирљива средства, и најпосде захте да се образује суд, који би нсдедио до кога је кривица и ко руши мпр. Суд дакде од архијереја и саветника оде у Ригијо да чује одбрану Андроника мдађег, који, побијајући кдевету да је утајио државних новаца, доказа неким похватаним писмима, да се Андроник старији одавно спремао противу њега у договору са српским краљем, који је обећао да ће му дично с војском у помоћ доћи, г. 1327. (гд. 44—48). Кад се еудије вратише у Константинопољ да представе исход ислеђења, предуверени император не хтеде их ни саслушати. Андронпка млађег, који беше отишао близу Византнје, да још једном покуша измирење, одби грубо, и већ се војске стадоше скупљати. (гд. 50.—51.). Андроник се млађи са својом упути у Маћедонију, да дочека западну војску Андроника старијег, коју предвођаху императоров син деспот Димитрије и унук Михаидо Асан, Мономах и протовестијар Андроник, и која беше сједпњена са 12 српских батаљона ( ткуџита) под заповедпиштвом најхрабријег јунака и највештијег војсковође, српског ведможе Реље. Кад би бдизу њих, Андроник мдађи управи им ову објаву рата: „Какву сам ја покорност и поштовање сваком приликом указао моме деди императору, и каквих сам ја начина употребио да се до рата не дође, то Бог, који све види, зна. Али ја њега, кога сте ви храбрпли обећањима да ћете му сви противу мене помагати, нисам могао склонити, и ако сам га жарко молио да верно одржи уговоре и заклетве које постоје. Међу тим ја чујем да сте се ви кренуди са запада, и држим да сте дошли до Драме мене тражити. Ад ја сам мдађи, па мисдим, да није упутно да вас пустим да се до Тракије мучнте. Ја сам 69