Prosvetni glasnik

5 3 4 НАУКА и дакле заЕлетву, коју ми је пре император положио а сада је гази, ставио на мојој застави, и кренуо сам се да се на првом сусрету с вама сукобим. А ово вам јављам ради знања и управљања." Савезници увидеше да им је снага недовољн-а за отпор, и кад дознаше да је Андроник млађи допр'о до Ксантпје, дигоше се пут Фере 1 ), прво, што је ова варош била јаким бедемима п градом утврђена и изобмлном храном снабдевена, адруго, што су држали да ће Андронпк млађи имати то у внду па се неће ни усудити даље од Хрпстуиоља 2 ). Али на њихово изаенађење, он за њима пође узастоице, и варошица Жихна близу Фере предаде му се. Иосле тродаевног одмора, пређеречицу Љубовиште, намераа да удари на савезнике. Али му савезници не изиђоше, и он се до самог Сереза улогори и ту преноћи. Те ноћи, вођи војсгсе Андроника старијег, уверени да њиховом противнпку неће допустити околности да их дуго опсађује, решише: да се с њим у бој нпкако не упуштају, већ да се у вароши затворе, па да ју бране ако буде нападнута. Сутрадан Андроник млађи, да би их изазвао, построји војску под самим бедемима вароши, а кад виде да се противници чане томе и невешти, погла им весника, кога неки од војсковођа ни примита не хтедоше; ала кад се Реља изрази противу тога мњења, остали, из призрења према вођи савезничке војске, присгаше да се весникЛ.ука аусти у варош. Л.ука, ушав, иоздрави све редом с императорове страие, објасни им побудератаи његове последице, и предложа: да се сви заузму код Ав^оника старијег те да се сукоб, кога се млађи не боји, избегае и да се да потпуна амннстпја. Савезници одбацише предлог, изјавивши да они млађег императора неће први нааасти, а ако он њих нападне, наравно је да ће се брааити (год. 1328., гл. 52.). Андроннк млађа, видев да ће ту узалуд ироиустити време, диже опсаду и врати се у Жихну. А после неког времена покоре му се редом вароши ; Солун, Бер, Воден, све с војскама. Путујући тако пз Едесе (Водена) у Костур, који му намесник Анђело радо устуии, наложи Војсилу деспоту Бугарину, велнком друнгарију Вријенију и великом етеријарху Ексотроху, да похитају са 2000 коњаиика у Охрид, да их протовестијар, који беше такође тамо пошао, не претече (гл. 53—54.). Протовестијар, одоцнав се, буде примораи да одбегне са десиотом и другнм достојнпцима краљу срискоме, мислећи да ће га моћи ва рат противу Андроника млађег наговорити. Краљ се астиаа крену са велаком војском на српско-грчку х ) Серез се звао и Фере. 2 ) Данашња Кавада или развадиве на ушћу Струме.

НАСТАВА

гранацу, али се у борбу не хте упуштати док се о томе не ба саветовао са Рељом, кога је из Сереза очекивао. Кад Реља дође, каза краљу да је војска Андроника млађег храбра и смела, и да не треба навлачати на своје иоданнке рат без невоље. „И ако, рече, бројно беше мања од наше војске, ипак без и најмање бојазни она се улогори иод ,-™иа иепријатељске вароши и изазпваше пас до подае; а кад јој ми не изиђосмо, она се мпрно уклони на преноћиште. Сутрадан се опет построји зором п одушевљено зва нас у борбу, ну кад ми њу нп уочитп не смедосмо, јавно избегавајући судар, она. се онда у најтачнајем поретку врати у Жихну на логориште. С војском дакле, која је овако свестрано уређена и најваљанијим војсковођама предвођена, ухватити се у коштап без нужде, ја не бих накад саветовао, а најмање сада, кад јој се и друга, западна, такође ваљана и јака, прпдружује." Кад краљ и остале старешине саслушаше Рељиие разлоге, решише: да границу не напуштају, али да се обазриво чувају свака изазивања. Андроник млађч опет, да не би изгледало да се кдони границе из страха од краља, скрену с костурскога пута, којим беше пошао, и уаути се у Пелагонију') да уједно и тај предео потчинн. Грци бегунцн салетише тада краља, наговарајући га да се том приликом користи аа да казни императорову дрсвост. Али краљ свпма њима одговори да ће га само онда напасти, ако га император први буде напао, а без повода никако. Шта више, рече, сад се каје и штојеРељу у помоћ слао у Серез. „А ако су се грчки-) императорп међу собом завадили, онп ће зната н како да ратују и како да се помире, али док мене нико не напада, нећу ни ја другога." Овако јасан и одрешпт језик краља од Србије изиенади и упрепасти бегунце Грке, који су у њега били полагали и последњу наду свога спасења и своје странке. Међу тим, они и опет очајнички прегоше да га моле н буне противу Андроника млађег. Српски великаши овако њима подругљиво рекоше: л Узалуд ви даагубпте овде чаркајући нас неугледним жељама. Ваша је дужност бала да отклањате сваки повод рату, и да свама срествима чувате мир, који је и вашем пмператору, и вама и свима уопште бао пробитачан — пре него што је рат међу императорима, господарима вашим букнуо; а не сада, пошто сто сасвим противно овоме радили и трудила се да по свима варошама буните духове, дражећи Ј ) Предео Пеоније између Вардара и Шаре до При^лена на југу. г ) Писад се ишениша »Грк € и »Ришљанин« сдужи као синонишша.