Prosvetni glasnik

ЦСТОРИЈА ВИЗАНТИЈЕ

их противу Андронака млађег дивннм обећањима и гонећн нирољубиве нријагеље и привржеиике његове. Вп средства не бврасте, док пе произведосте стање које тако желисте и које сте заслужали да га сада сноснте. Ми ћемо нашем господару саветовати мир,и да се први не лаћа неиравде, јер н то верујемо, да Бог казни неправду; а ако случајно будемо нападвути, ми ћемо се достојно браннти. Па буду ли ови наши савети ирпмљенп, добро; не буду лп, онда идите па нека ваш император сам с вама обавља рат — ниједап од иас неће доћи." „Вп и самп видите, примети краљ СтеФан грчкнм бегунцима, какво је мњеве мојих великаша о овој ствари. При оваквом њиховом расноложењу, ја бнх морао напустпти рат, све и да сам га био новео због наше рођеие етварн, а у овом случају, ја се слажем с њима, н делпм њпхово мишљење; јер будући безбедап да својом државом мирпо управљам, ја бих нерадо ирви дигао неправпчну руку и заложпо моју државу и спокојство мојих ноданика, бацпвши се случајностима н бедама рата; то у осталом не бих ни могао, баш кад бнх н хтео, јер мп сва војска ннје на окупу. Највише што вам могу овом прилнком учнннти, то је, ако желнте, да пошљем, па да вам измолим у млађег нмператора помиловање. Он је, како чујем, здраво добар и благ, те радо прашта свнма којн су га увредили, на ће и вама опростпти , и још довољно олакшаги вашу невољу. А ако вам ово нпје по вољи, онда вас могу упутити моме зету (хцбевгцу), бугарском краљу Михаилу, који ће вас лако отнратитн у Византију. А ако вам се и ово не допада, онда остаје нам још једно средство снасењада идете т. ј. у Млетке, где ћете лако наћи прнлику да се лађом до Византије довезете. А оснм свега овога нрепоручујем вам још н овај начин : градови Просек, Прплеп и Струмица у вашнм су рукама и тако јако утврђени, да су готово неодољивп. Поделите се дакле вн по овпм градовпма, и стрппте се док рат међу императорима не дође каквом крају." Језа и очајање обузе Грке бегупце кад чуше краљеве речи, у кога су се највише били понадали, алп су изгледн били такви, да се нису моглп надатп другом средству, до да усвоје последњи краљев предлог, као најпробитачнијп. Проговестијар се дакле с неколнцпном од бегунаца затвори у Прилепу. да опсаду одржи, у Просеку Михаило Асан, а остали У Струмици. (гл. 55). Протовестијар, преварен у надама својим, и пзнепа!,ен обртом стварн, умре од једа, а његова се дружпна предаде с градом Андронику млађем. Србп пак, мимо обећану неутралност, отеше од

Асана Просек, кад Андроник млађи мораде нз Солуна ићп у Тракију, противу војске Андроника старијег (гл 50.). Квига II. Андроник старнји нзгуби бнтку, а за навек п престо. А Аидропнк млађи, но разнесеним гласовима, да су се Србп спремали противу Охрпда, мораде ићи тамо. И заиста, кроз неколико дана српска војска стаде пустошити околпну и опсађивати варош, а кад јој император брзо дође у помоћ, Срби напусте опсаду и врате се у своју земљу а император у Дпдимотих, пошто освоји неколико српскпх тврдиња у околини охридској (гл. 1. 21.). После ових догађаја, бугарски краљ Михаило, дошав у неспоразумљење с краљем СтеФаном, намисли да се корнсти насталом размнрнцом нзмеђу Грка и Срба, па понуди Андронику савез, да лакше досаде краљу СтеФапу. Император Андроннк, коме су Србн билп већ такође дојадили, једва дочека ову прилику да им се освети, па јавп краљу Михаилу да пристаје повестп заједнички рат нротнву Србпје, тпм пре што је и сам смишљао да ратује са Србијом, која је толико пакостила грчкој царевпни (год. 1329. гл. 21.). Једна дакле јака грчка војска, под императором Аидроником, која Пелагонијом упаде у сриске земље и освоји градове : Бучпн, Дебрицу, Дубриње, Каваљар и Железник (^дтЈдо^игГтдоу); а друга, цела бугарска под краљем Михаилом, која Пеонијом 1 ) продре до Велбужда и ту се улогори, мотрећп ла сваки покрет српске војске: ставпше краља СтеФана између две ватре. Краљ СтеФан у тој пезгодн увиде, да ако своју војску раздвоји, неће моћп ни једном одолети, него смисли да свом силом прво удари на Бугаре, па ако њих разбпје, да ступп и протпву Грка. У том циљу оде, па се улогори на згодном месту близу Бугара, оставив пешадпју да чува кланце,како му Бугари не би могли за леђа заћи. У томе се деси да бугарској војсци нестане хране, па краљ Михаило потражи дан прпмирја. Краљ СтеФан као примн примирје, па кад се велики део бугарске војске разиђе по околини да тражи хране, он без обзира на примирје п, чудећп се нестратигичности краља од Бугарске, даде знак напада. Сва војска, која н онако беше готова под оружјем, и 300 оклопника Аламана, пођоше на Бугаре. Краљ Михаало увиде шта значи кретање српске војске, па прену н што брже прегну да постројп растурену војску и изведе у бој, али доцкан. Србп их претекоше и потераше, потукоше их до поге и

Бистрице

Ј ) Обдаст од Шаре до Струме, и од Дардавије до ШР.

69*