Prosvetni glasnik

ЦЛУКА II НЛСТЛВА

освојнше им стан. Самога краља Михаила смртно рањена заробише и донесоше у српски стан, где за кратко у умре. Од војске мадо што оста живо, а од оне која се беше разишла ради хране, шго је могло изнети главу, разбегло се куд које. Заробљенпке пак Срби пусте разоружане, почем није било у обичају да се једноплеменици воде у ропство. Краљ СтеФан ступи сада и противу Грка, који већ у велико опсађиваху српске пограничне вароши, а улогори се но далеко од имнератора: или што је држао да му је војска после борбе с Бугарима недовољна за нападај, па је чекао поткрепљења, или је друго што смерао, тек се у борбу пије упустио. Међутим достави се императору, да су велможе, ваљда у намери да омилостиве победиоца краља СтеФана, или друго што мислеКи, огерали његову сестру, удовиду краља Михаила са децом, па су дворац и управу предали првој његовој жени (Неди), сестри краљ-СтеФановој. На нитање императора АндрсЦика: шта би требало у тој прилици радити ? њ>гови му великаши одговорише: да се рата противу Србије, од кога се и онако немају богзна чему надати, окане, јер је краљу СтеФану, који се Бугара опростио, лако бранити се и одбранити од њих; него да се поводом свргнућа његове сестре што пре иде у Бугарску, где су већи из„ "'еди за неку добит, почем је његова сестра као им^ 'а веће право на престо од сестре ') краља СтеФана, ^чју краљ Михаило још за живота свога беше отпустио. Услед тога император остави носаде по градовима, под заповедннштвом војводе Сирђана, да их не би случајно Срби напали, па се врати у Адријанопољ, а одатле у Бугарску, где заиста и освоји неколико вароши. Али доцније (1331. год., гл. 26.), двојица најсилнијпх бугарских великаша, протовестијар Рачин и логотет Филип, завером отераше краљицу Српкињу. Они задобише ц остале великаше, а за краља бугарског изабраше нећака (абеЛучбојјр), бившег краља Михаила, Александра Страсимировића. Збачена краљица дође у Србију краљу братанцу (?) (адеХср^догг) с једним сином Јованом, склонивши другог, Шишмана, у Византију (гл. 21.). Али Сирђан, који оста да чува границу од случајних напада са стране Срб?, беше здраво срдит на имнератора, а највише на великог доместика, што га је, како беше чуо, противу воље императорове хтео да смени са заповедништва на западу (гл. 18.), јер се на Сирђана, који је због несталности своје био већ једном допао тамнице (књ. I., гл. 36.), из, оје се само заузимањем великог 1 ) Писац је зове и ве(ау, тетва (стрина), али ваљда односно Душана.

доместика код Андроника млађег избавио (гл. 4., 9.) — свашта могло подозревати. Снрђан дакле, киван на великог доместика, беше нешто неповољно за императора предузео, те га Арсеније Цамплакон, великн папије, оптужи код императора као да опет смера на издају. Сирђан, који беше дошао на одсуство, бранио се, говорећи да је то проста клевета. Император нареди истрагу. Сирђан, свестан о својој кривици, знао је да се неће нред судом одржати, па кад му заискаше јамца, доксе сведоци не саслушају, побегне у Албанију,пау Србију. Српски краљ, у нади да ће номоћу његовом проширити срнску границу, прими бегунца радо и услужно. Сирђан, војском коју му краљ Стефан стави на расположење, испуни своја обећања задобив Србпји више грчких вароши, међу којима највећу, Костур (гл. 22.-24.). Император мораде ићн у Дидимотих дапредузме потребне мере противу Сирђанових покора, а неки Сфранчије Палеолог, саветник, предложи му да иде преваром довести Сирђана жива. У том циљу император постави Сфранчија као за управитеља вароши око Костура, Л.еринаи других. Сфранчије, дошав на своје опредељење, приликом једног састанка престави се Сирђану, као да је и сам намеран да се од императора одметне. Сирђан му поверова, и још га представи краљу, као будућег савезника, који ће много допринети успеху њихових намера. Ну кад једног данаСирђан шетње ради изиђе до потока Галика 1 ) с петорицом само од своје пратње, Сфранчије нареди те га тешко ране. Кад то краљ СтеФан дозна, заповеди те Сирђана донесу у српски стан, где одмах и издану. Краљ СтеФан дубоко ожали пријатеља свога и величанствено сарани савезника свога, а императору посла да закључи мир и уговори савез под погодбом, да се све вароши које је Сирђан у корист Србије освојио, поврате под амнистиом грчкој империји. Парламентари се сутра дан састаше са императором на месту, на ком је Сирђан убијен, и тако се п то утиша. Ал не прође много времена, а угарски владалац поводом зађевице око границе са српским краљем, диже на Србију велику војску. Сумњајући се краљ (СтеФан) у своје силе, посла византијском двору, да тражп у императора помоћи. Угарски краљ (^ јј ?), тек што се беше станио на српској граници, а већ се крену натраг из непознатих узрока. Многи су делили краљево мишљење да је угарска војска одступила услед вести, да Андроник млађи долази у помоћ Србима. Краљ је императору зато био веома благодаран, а војску помоћницу и њене војводе почастио, даровима одликовао и испратио демонстрацијама радости (год. 1330., гл. 25.). ') Одмах западно од Содуна.