Prosvetni glasnik

538

звање великога дуке, отплови у Егејско море, са 70 лађа, да Асана, који беше отпшао сувнм на зацареног Кантакузина, потпомогне. А Реља, и ако је цара звао, после се нешто снебпвао, да с њим прпстане. Протостратора Синадпна, који беше првп одбио цареве људе, а после обећао да му преда Солун, отераше грађанп нз варошн. Освојење градића Рентнне, није ништа значило, а на Серез и друге варошп у Маћедонојп, узалуд је нападао. Једна војска царице Ане, под Томом п Апдроником Палеологом, и маћедонска, под Срђом п Мономахом, хптаху Солуну. Император, на потоку Галику, у највећој забуни својих велпкаша, предложп нешто пајспасоноснпје, да беже преко Вардара у Бер и Едесу. Протостатор Спнадин кнњио се н чудно императору, што ппје знао, да српска војска већ одавно опсађује Едесу. Изненађен пмпе|)атор признаде да му то доиста није било познато, јер се томе нп надао није, после закљученог мпра са Србпјом, прошасте године. «А ако је сада, рече, срнски краљ погазио уговоре, и постао наш непријатељ од савезнпка, па наше вароши војсдо његова опсађује, онда шга је прече, него да нзбавимо варош и варошане од опсаде, па да их тпме за садашње прплпке нридобијемо? Што се мене тиче, ја сматрам за пајзећу добит, само кад се једна грчка варош спасе. Ја сам дакле одсудно за рат, а ако ви сматрате за недостојно борпти се за опсађене Грке, онда останпте у Гинекокастру ') па ме чекајте, а ја ћу сам са својим људима притећи у номоћ Едеси." И одмах изда заповест да се на нут труби. Али ту, прво неки Котеаниц одрече послушност, и вратн се с дружином у Солуп. Протостатор Сипадие п остали пратилп су га гунђајући до Вардара, који је био тако надошао, да је бпло немогућно и»"Ши га, те се мораше вратитн у Гинекокастрон (гЈ. 36, — 39.). Тог дана п велпки дука Апокавко доплови нред Солун, и дознав да у царевој војсцн влада забуна и иоцепаност, подговори протостатора Спнадина, те га и овај напусти. Император својом речитом беседом, ннје успео да охрабри своју клонулу дружину. Великаши, војници и најприснији му прпјатељп, деФидоваху поред њега и његове чете, назпвајућп му последње збогом! Цар у средини своје дружинице, од 2000 људи који му осташе верни, изговори беседу поткрепљену прнмерима пз светске и црквепе историје, те им ули самопоуздање и наду у бољу будућност. »А за сада, рече, да идемо српском краљу, којп ми је давнашњи пријатељ, 2 ) и с киме ') Аврат-хисар или Женско, северно од Солуна. 2 ) А мадо више био је одсудно за рат, и сматрао је као највећу добит, да једну грчку варош спасе. Византанизам !

сам недавно веру н савез утврдио, па ћемо се помоћу њега, у савезу, скоро у Дпдпмотих вратити, и у многоме користнтп" (гл. 40. 41.). Како војска, тако п старешине, једногласно одобрише мисао цареву, и трубе затрубише полазак. Апокавко дознав да пмиератор одлази, искрца своју војску, и са тракијском и маћедонском, које беху прпсиеле, оде за њнм у нотеру. Имцератор је крепким духом пшао све наиред у војном поретку, док не стаде на српско земљиште. Царичина војска окрену се тад Едесн, да ју од српске опсаде ослободи. Срби, вмдевшп јачу грчку силу,. одступе у првој чарци, оставивши стан и неколико мртвих, а нзнурепн император прву ноћ па српском земљишту нреноћп у једном клапцу, блпзу Просека, вароши, па једном брежуљку, јакпм градом | утврђене. Сутрадан крену се преко Вардара, којп је бујво надошао, пут Скопља, ал да би га прешао морао је обићп Велес. Обилазећи варош, смотри као да се на суиротној страни нека војска креће. Мислећп да је то Л.ивер, један од пајсилнпјпх племића српских, за кога је знао да ту борави, заповеди једном коњанику да преплпва реку и да пде да поздрави с његове стране Ливера, и да га пнта: тичу ли се те опрезие мере његова доласка? Л.ивер саелушав посланнка, примп поздрав врло иријатељскн, и својпм човеком отпоздравн импера| тора, и замоли да иде мало уз реку где ће је лако прећи, па кад се састану, саветоваће му што за добро нађе, јер су бплн пријатељи још од састанка императора Аедроинка с краљем (Дечанским), којом су прилпком и положили прве основе пријатељству, па сад је Л.пвер желео да га најуслужније дочека. Император но његовом упуству, пошав мало уз реку, нређе је без по муке, и саста се с њим, који је према њему поступпо као према господару своме, и указао му сваку почаст ; одвео га своме дворцу, и три читава дана гостно, н њега и војску му, што може бпти сјајније. За тим Љшер оде да му код краља приправи што усрднији и љубазннји дочек а императора упути да чека вест од краља у Скопљу, варош коју су Срби као и Просек и Велес одавно били од Грка освојсли. Император но његовом савету оде у Скопље, (гл. 42.). Л.ивер пак преким путем брзо стиже краља, који беше огишао да спроведе своју супругу Јелену њеном брату Александру, краљу од Бугарске. до места Мораве (Гиљана). Он ту њима испрпча сав случај који се беше десио императору Еантакузину, и како су га његови издали, па је дошао њима отеран из грчке земље. Још им Ливер предложи да императора дочекају сјајно и љубазно, како би се тиме нагласила