Prosvetni glasnik

544

НАУКА И

НАСТАВА 1

којима је било оредвиђено да »аио коју грчку варош освоји у његовом осуству бидо оружјем иаи другим среством, нма је предати њему" — заиште Едесу. Краљ је устуии драге воље, говорећи да је намеран одржати све своје обвезе и помагати и оружјем и трошком, колико му силебуду доиуштаде. Усдедовог споразума император не цађе за добро ту и даље дангубити; и онако од своје маде дружине, која је иначе жедеда да с њим буде, није могао оставити у варошици јаку посаду. У остадом, њему беше све до повратка у Додимотпх, те зато опет Едесу даде краљу иа чување до бољих придика и повратка из Србије, куда се по други пут врати у друштву с краљем. (Свршиће ое)

ПРОТОПЛАЗМА И НАДРАЖЉИВОСТ ОД Едуарда ШтразОургера ПРЕВЕО М. Симић. (СВРШЕТАК) Шдајденови и Шванови радови учиниди су, те су наука о биљној и наука о животињској ћедици имаде заједнички задатак; на сличан савез мораде су обе дпсциплине да буду упућене открићем, да су биљна протоплазма и животињска саркода супстанце које једна другој одговарају. Не гдедајући на то, истраживања на оба поља вршида су се засебно; нарочито су питања о постајању ћелица била расирављана без узајамног споразумевања. И у самој стварп изгледадо је, као да се и не слажу процеси при образовању ћедица у животињском и биљном царетву. Нарочито су се тако размимоилазили подаци о понашању ћеличиних једара. Узимало се, да у животињским ткивима нова ћелнчина једра свуда постају жиљењем из старих. Напротив, држади су ботаничари, да се старо ћедично једро раствори, и да изнова постају нова ћедичина једра за нове ћелице. Тек новији радови, почев од 1875. год., променили су подожај ствари. Из овпх радова изашло је одмах, да се на биљном и животињском пољу слажу најважнији процеси при образовању једара и ћелица. Ова сагласност бида је потврђена доцнијим пспитивањима и извела се до поједпности. Нашло се, да се ћелично једро пре деобе нп у ком сдучају не раствара, него да и даљепостоји у новим ћеличиним једрима. Ова деоба привидно је врло сдожена, тако да је стало много труда н рада, док се потпуно проучила. Благодаећи заједничком раду многих истраживача на жи-

вотињском и биљном пољу, знамо ми сада процесе при типској деоби ћеличинихједара, знамо да при овој деоби разликујемо битно од небитнога. Њу можемо с мало речи да ошшемо. — Конци, из којпх је саграђено ћеличипо једро, скрате се и одебљају, за тим се поређају у доциијој дедидбеној равни н образују тако звану једрову пљошту, па се по том цепају уздуж. Ове уздужие подовине сваког једровог конца удаде се једна од друге у противпом правцу, и спајањем образују пова ћеличина једра. Како се сваки једров конац уздуж цепа, и како једна његова половина припада једном, друга другом новом ћел^Јином једру, јасно је: да оба нова ћеличина једра морају имати исту једрову супстанцу у истој количипп. Ма колико да деоба ћеличпних једара изгледа сложена, тешко да би се на простијп начин постнгао овакав резултат. Узмимо, да имамо да делимо једну пантљику, која је састављена из дедова од разних материја, п то тако да се добију две потпуно једнаке подовине, и по материји, и по маси. Ово не бисмо могли постићи, ако бисмо пантљпку попреко секли, већ бисмо је моради уздуж половити. Тако ради и прпрода. Сваки једров конац деди се уздуж п свако ново ћеличино једро добива једну од ове две подовине. На тај начин нова ћеличина једра имају сва својства, која је имало и старо ћедичипо једро, и деоба се може мпдиунима пута поповпти, а да се на резудтату ништа не промени. Да не бн познија ћелпчина једра снада па мпнпмалну величину, мора свакој деобп да претходи храњење ћедичиних једара. Ово храњење води ка растењу до пређашње мере, пра чем сваки делић, којп већ постоји, патурује новом делићу свој каракгер и гради га себи равним. Тада долази нова деоба, и то, како испнтивања у посдедње време за животнњско и биљно царство сагласно тврде, под утицајем центросома, које смо позвали као нндивидуалисане дедове протоилазме. Поред сваког ћеличвног једра налазе се по две центросоме са стране, и док се ћеличино једро спрема за деобу, удале се оне једна од друге и наместе се на оба места тамо, где треба да постану нова ћеличина једра. ПоложаЈ ових цеитросома означава тиме полове, ка којима подељени једрови кончићи путују. Танке врвце од ћеличине плазме, које са оба пола полазе, сдуже једровнм кончићима као водиља. За време док се оба нова једра развију, удвоје се центросоме деобом, тако да оне већ као пар обојим новим једрима стоје на расположењу за нову, потоњу деобу. При деоби ћелица природа не ради толико пажљиво колико при деоби ћелнчинах једара. Овде, очевидно није стало до тога, да се добију потпуно