Prosvetni glasnik

ЦРТЕ ИЗ НАУКВ 0 ЈЕЗИКУ

121

— Због тога што Пот вели: „Може се претпоставмтп да је данашњем стању санскртскпх језика претходцло стање веће простоте и без промене, како нам показује, иоред осталих моносплабичиих језика, хинески" (Е1ут. Гогбсћипдеп, 2., 360.), Делбрик вели, да п Пот нпје далеко од схватања корена, као што је то Формуловао онај, Још велп исти писац, да се може објаснити Потово непрпстајање уз овај „схватљивп и доследни појам о корену", што је у начелу противан сваким прајезичним конструкцијама. Ако се ово противљење тпче и васколпког попмања корена као речи из прастарог доба, а не само одређивања њихова, нема му места, јер је овакав појам о корену иеодољива последица Боаове теорије о композпцији, уз коју пристаје и Пот. Из историског иоимања корена Делбрик изводи овакав практичан закључак, уз који ће сваки пристати: „Ако у оделптим језицима није било корена, па пи у пндојевропском Флексивном, већ само у нериоди, која је пред Флексивном, не може се говорпти о санскртским , грчкпм, латннским и т. д. коренпма, него Једпво о индојевропскпм. Што се поред тога одређују корени за поједине језике, то нема никакве вредности за науку, него само за нрактичне од помоћи творевине. Тада се поједпни језицн не разликују старошћу. Као што нема смисла иовонемачким и румунским, исто тако ни санскртским, јер се ту не узима у обзир, што се због теорискога циља лакше могу распознавати корени у старпнским језицима. А опет постоји свуда иста историска веза. Било је једно незапамћено време, кад још није било нндојевропске Флексије, кад се <1;1 (по новом <1о) узимало да се изрече и дати и онај који даје и т. д. Кад за њим постаде Дапп (*с1оип) дајем и с1а1аг (с1б1ог) који даје дар и т. д., онда из језика ишчезе корен <1а као самосталан. А кад се најпосле изделпше поједини народи из пранарода, као Инди, Јелинп, Латини и т. д. — разуме се, да само готове речи понеше из ирвобитне им домовине. У гдекојим се речима добро одржало што је некад било корен, на пр. у грч. ботгјд. п наравно да и тада у души онога, који их говораше, одржаваху неку везу, али у грч. већ није било корена <Јо пли бш. У више се прилика осим гласовне сличности није сачувала сродннчка веза ни у старнм језицпма. Инду је може бити лако било распознати сродност између адиз (= шхге) и асма$ (= Чппод), Грк је, сва је нрилика, не осећаше између шход и Чппоч. Нови се језпцн баш тим и одликују од грчког, санскрта и др., што је у њих чешће настајао случај који видимо да беше у грч. мхгЈд и шпод (знапросветни гласник 1893.

чење је »к1/?иа§из брз, а Чппос = адтазкоњ, по етпмологији: који је брз). ') ПроФ. Габеленц 1 ) разликује праве, априорне корене од корена аностериорнпх, т.ј. таквих, које осећај за језик народа познаје као последње елементе речи са значењем. Ако се пође у назад до нндојевропског прајезпка, какав је био пре деобе у језпке, из којих се развпше данашњи, само се може говорити о апостериорним коренпма. Али ако се мпсли да се завирп у дубљу старину, у тајне прапрајезпкн, који је као што су данашњи пзолативни .језицп, онда се може само чинити оглед, колпко се ти априорни корени могу представити на апостернорнп начин. Овде нам одричу своју помоћ средства генетнчко-историског испитивања, и не остаје нпшта друго, до да се докаже сродство другог племена језпка с нашим, да би се помоћу упоредног разглоба што дубље продрло у старину, илп се мора држати закључака по аналогијн, којима треба тражити доказе иза међа оделитпх породица и племена језик& у општој науцп о језпку. II. Облик корена, по мишљењу Боиоау, не потпада ни под какво ограничавање оснм да је од једнога слога. То је мишљење прешло доцније у иауцп о језику у обичај, тако да се ретко кад правпо нзузетак од правила. Шлајхер јејош само додао, да у корену не сме бити оснажено самогласно, већ које од основних, да би се после познатој теорији о гуни у индојевропским језицима одржала вредност, јер се ностајањем новпх речи од корена, осим новог наставка, још и коренито самогласно мењало. Потнуно узрочну везу не могоше пронаћп тој појави, алн и пе одрицаху, да је спмволског зиачења у творби речи. Тако су, да би се потврдила исконска једносложност корена, прпводилп ФилосоФСке разлоге, како велп Делбрик, из чијег списа вадимо неке примере тих разлога. Још Аделунг, познати ппсац МШтсМез-а, о овој особпнп коренавели: „Свака реч-корен некада је имала само један слог, јор необра.^овани дивљи човек целу представу исказиваше једним отвором уста." Ђилх. Хумболт иде још и даље, говорећи: „Претпостављајући да с почетка сваки појам у опште биваше означен само једним слогом, не претерује се, ако се узме, да је састављен само пз пдеја. У науци о језпку појам је утисак, који на човека чини објекат било >) 1Шет 75.-76. Таво је М. Бреал у главном резоновао још равије, в. Јоигна1 <1е8 ЗауаШз 1876., 644. у чланку: 1>а, 1ап§ие тЈо-еигорееппе. ' 2 ) ЗргаећтззепбсћаСс, Шге Аи^аћеп, Ме1ћо<1еп ипс1 ћјвћсгј^еп Ег&ећшкзе, БеЈр^Је, 1891., 290.—291. 16