Prosvetni glasnik

130

НАУКА О НАСТАВА

рече Шлиману, да ово растење може откдонити само тешком операцијом, иа му је с гога саветовао, да се држи његових унута, докле заиаљење не устукне, и да се оиерише само у највећој нужди. Кад је Вирхов отишао у Берлин, Шлиман му се јави из Цариграда, тражећп поново савет о операцији уха. Вирхов га и овога пута задржа. Шлиман се врати у Троју, до августа насчави посао, после оде у Атииу ради виђења с породпцом, а одатле у новембру отпутова у Хале, одакле писа Вирхову, како је проФесор Шварц казао, да је могућна операција његових ушију и да ће сутра да се оперише. Кад је 13. децембра у вече стигао у Берлин, показао је Вирхову оперисане косги. Ова операција стала га је големог бола и великих мука. Поред свега тога Шлиман је слабо чуо. У уши је убризгавао јодоФормне прашкоче, а то му је затворило задњи део ушнога канала. Како је хтео још 14. децембра око подне да пође у Париз, Вирхов му је световао да се задовољи благим средствима, јер стање његовог здравља само привидно беше добро, ма да није имао болова у ушима. Он и Вирхов пешице обиђоше етиограФски музеј, у коме беху и тројанске ископине у особитом одељку, што је Шлимана веома задовољило. Доручковали су заједно. Шлиман је био необично расположен, и на растанку рече Вирхову: „Скоро ћемо у Канарију (на Канарска острва)." Том мишљу занимао се од неколико месеца. Последње писмо добио је Вирхов из Париза, 17. децембра. У њему Шлпман јављаше: да је опет одсео у „Огапс! Нб4е1-у", гостионици, у којој за време изложбе у јесен беху заједно он и Вирхов; похвали се, како му је лекар из дубине уха извадио осем јодоФОрма „масу" костију, да чује на десно ухо и да ће му ускоро оздравити и лево. Нагласио је, како ће још истога вечера поћи у Неапољ, да разгледа ископине тамошњег музеја. До 27. децембра не чу Вирхов ништа о њему. Тога дана телеграфска жица пронесе преко Л.ондона жалосну вест, да је Шлиман иреминуо 26. По новинарскнм извештајима, вели Вирхов, може се мислити, да се запаљење из болесног уха пренело у унутрашњост лубање, на велике спроводппке крви, да је косг оболела и почела трулити. „Срећа,вели, што гаје смрт сачувала оддуге тешке болести, која би собом изазвала и помрачење ума". Као слаб човек, Шлиман је из младости неговао своје здравље и челичпо тело. За топлим

крајевима непрестано је жудео. Грознпца му је у два маха задала велике невоље. Беше у жалосном стању и о збору немачких антрополога у ФранкФурту на Мајни, На, један сахат пре но што ће држати говор био је у највећој трзавицп, по свршеном говору нагло га нестаде и у скоро се поврати природно опорављен прскањем хладне воде. Свако јутро лети и зими одјахао бп до Пиреја, да се окупа у мору. И на другим местима купао се у мору, ма да не беху најугодннја. Шлиман се навикавао да издржи све Фозичке напоре. Вирхов прича, како су једном подаље измакли од Троје он и Шлиман, морали се вратити до обале, па после пешке продужити до Троје. Нестрпљив Шлиман, не знајући шта су радници кроз осам дпна одсуства његова урадили на Хисарлику, похита тако, да га Вирхов није могао стићи. Овај удвоји снагу и претекне Шлимана, и тако трчаху до Троје. Шлиман се доцније дивио евојој издржљивости у одању, јахању и купању, рекавши: да се с њиме не може да пореди ни један немачкп проФесор. Вирхов даље каже, како се оиажало последње године, да телесна снага Шлиманова опада. Рука му је лако дрхтала, држање му је било погнуто. „Зато опет није изгубио владу над мускулима, и сваки би се преварио мислећи да је он слаб човек. Кад се вратио са последњег пута на Иду, рече да му се чинп, као да ће моћи још једном да се иопне на највиши њен врх, Сарикис. Плућа и срце беху му очувани, и на њему се најбоље види, како може човек гимнастиком да оснажи слабо тело своје". Да га не поједе болест уха, која беше са свим локалне природе, он би још коју годину живео и скромним радом својих откопавања изненадио свет. Највећа му је жеља била, да у марту отвори, како он вели, „нову кампању на Хисарлнку," те тим за свагда да поништи назоре Бетихерове. Све је спремао и сваког дана на томе радио, али га изненади смрт. — Вирхов завршује своје успомене о Шлиману са жељом, да му се нађе достојан последовалац на корист културноисториске науке. У нрвој сензацији Аргур С. мишљаше, да ће Шлимана да сахране поред Мплера, као другог кориФеја у науци, али га је жена пренела у Атину и сахранила 4. јануара 1891. год. уз саучешће целог образованог света, у правој владалачкој помпи, како уверава МилхеФер.