Prosvetni glasnik

КЊИЖВВНЕ ОБЗНАНЕ

131

штш и КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ Еа(Ш8ка 810УШСа га ^иппагЦе. 8аа1;ау10 Гоип Рапес, кг. ^штагцвМ ргоГевог и 1шги. Тгесе ргед!е<1апо 1 рокгасепо 12с1апје. ТЈ 2а§тећи 1891. 81г. 361. У хрватским гимпазијама употребљава се данас за учење латинског језика у свих осам разреда латпнска граматика, којој сам напред натпис назначио. Од ове граматике изишло је прошле године в 1гесе рге §1ес1апо 1 рокгасепо 12 (1апје, а које се у неколико разликује од издања првог и другог. У предговору к трећем издашу каже писац: „МајмакшјН] рготјепа исшо зат и с!ек1тасцаћ, које ват и о\ г от ЈМапји оћгасИо па ипапвкуспот озпоуи, по исп110 аат 1;о 1;ако, с1а 1;о пе ћис1е па ив1;гћ ргак11С110Ј оћисп* Кад неки писац каже, да је своју школску латннску граматику написао »па 2пап §1 ;уепот овпоуи" или »по основинском принципу <с или »по основинској теорији« итд., то онда тиме не каже ништа друго до то, да је трећу деклинацију написао по основинској теорији. Јер као што је познато педагошком свету, сва разлика између старог (традиционалног) и новог метода у учењу латинских облика своди се на разлику учења латинске деклинације у елементарној настави, и то раг ехсе11епсе деклшшције треКе. А сад да напом^нем — и ако сам већ једанпут то учинио') —, како се трећа деклинација учи по старом методу, а како по новом. Отари (досадањи) мртод учи: Запамти уз номинатив и гснитив: ћото ћотЈтв, вегто вегтотз, тНез тПШз; место генитивовог свршетка 18 метни у дативу 1, у акузативу ет итд. То је зацело тако просто, да не може бити простије. А шта чини нови метод ? Нови метод чини пре свега сасвим оно исто што и стари метод, т. ј. прописује, да се уз номипатив запамти и генитив: ћото ћотЈша, вегто 8егтбп18, тОез тПШз, рппсерз ргтс1р18. А за тим чини још нешто друго; он учи учеиика, да памти и таке основе, каквих нема ни у једном падежу. Тако учи нови метод: ћото ћотћш, основа ћотоп; согриз согрог18, осн. согров; уи1пиз уи1пег18, осн. уп 1 по8; 111Х птв, осн. т§у; итд . итд. Онима, што су за нови метод, за модерни правац, ово је најглавнији разлог: Латинском деклинацијом, израђеној по осно') Гласник Сри. Уч. Др., књ. 75. стр. 158.

ШЛИОГРЛФШД . винској теорији, знатно се олакшава учење те деклинације. Браниоци досадапш.ег метода побијају ово тврђење са успехом. Ево шта пре свега примећују. Хоће ли нпр. ученик ћото ћогштз, согрив согропв, уићтк уи1пепа, атта1 агптаћа лакше запамтити, ако зна основе ћотоп, согроз, уи1по8, ап1таН, и ако зна, да је ћотоп п-основа, согров и уи1по8 да су 8-основе, ап1таћ да је 1-основа? Замислимо да је ученик заборавпо генитив од ћото, согрив, уи1пиз: хоће ли он основама ових речи претпоставивши да уједно и њих није заборавио — моћи реконструисати заборављени облик? Не може ли он шта више основама бити наведен на погрешне облике, као ћотоша, согроз18? А лко ове погрешке не начини, да ли то треба приписати знању основе или просто памћењу? Не треба ли онда дати првенство ономе методу, који учепика никако ни не доводи у ту опасност, да прави таке погрешке? Или, ако је у недоумици, да ли да рече уи1пеп8 или уи1пог18, хоће ли заборављени генитив поново добити тиме, ако се сети основе уи1по8 и примедбе, да о испред 8 неки иуг остаје, а неки аут у е ирелази ? Хоће ли тим путем доћи до правог генитива уи1пет? И то се зове Ђ знатном олакшицом " према досадањем методу: Запамти ћото ћоткиз, согрив согрог18, уићшз уи1пег18. Браниоцима новог метода примећују браниоци старог метода и ово. Знају ли браниоци основинске теорије — питају ови други — за какав хемијски поступак, којим они, ако им ђаци знају добро деклиновати и облике у превођењу коректно употребљавати — а наставним циљем јесте то, а не основинска теорија — тачно могу разликовати, колика је при томе успеху заслуга новог, а колика старог метода? И нека они — браниоци новог метода говоре што год хоће, али ово стоји: Без настајања, да ђаци марљиво деклинују, наставни циљ нису постигли; што год су више вежбали ученике у Фактичним облицима, и што год је мање о овима говорено, у толико су више наставни циљ постигли; а што год су мање вежбали ученике у Фактичним облицима и што год је више о овима говорено, у толико су мање наставни цил> постигли. Ј ) Пред стручне колеге, који мисле о том цреважном питању — да ли да се и у елементарној настави у језику латинском унесе основинска тео') Вешегкип§еп ги РгоГ Сг. Аи»из1 бсћетсПегз 1аг. 8сћи1јЈгатта1лк уоп Каг! 8сћтШ, Л\'1еи 1890, р. 22. 17*