Prosvetni glasnik

36*

ПИСМА ИЗ

прекидала школски рад, да му се доцније предам са удвојеним жаром 8 .*) Ко се с таком љубавл>у лаћа неког посла, ко га с таком вољом ради, тај ће га и урадити. Непогода само челичи карактер — на муци се познају јунаци. Пролетарији велике идеје општег образовања малаксаше под првим ударцем, заузеше топла чиновничка места, да се боре против оног, што су педавно проповедали. А Алчевска истраја, верна старој застави. Неколико година било је доста, па да и влада распозна праве пријатеље просвете народне од лажпих. Године 1870. (22. марта) школа Алчевске доби званичну потврду; а већ кроз две године барон Корф, први руски педагог, којп посети школу, написа том приликом ово : „Колико код нас беше недељних школа у шездесетим годинама, па где су ? камо раденика, који изгледаху тако предани раду? Та то је омладина, т. ј. ти раденици не могоше још умрети. Па где су ?.. Они живе, раде на разпим пољима, и непрестано »саосеКају" народпом образовању, само не раде на њему. За што? »Зато, веле, што се у овим приликама не да радити". Нека се упознају с харковском недељном школом, којој не смета данашњи поредак, па нека расуде о си.ш побуда, које онда унрављаху радом њиховим, шат плашљиви међу њима поцрпу нову снагу на примеру харковске школе."**) У тако време постала је школа Алчевске. Разгледајмо изближе тај узорити завод, који постаде образац за све школе те врсте у Русији, и који и сад заузима прво место међу њима. Благодарећп прилозима појединих овојих наставница, и особпто дарежљивости Хр. Д. Алчевске, која даваше из почетка око 300 руб. годишње, школа је потпуно осигурана с материјалне стране. Дапас подмирују свењене трошкове постотци од главнице, која постаде из прилога. Расходи нису велики: 300 — 400 руб. на годину. За тај новац набављају се уџбеници, књиге за књижницу и разни школски и уџбени апарати. Сви приватни просветни заводи издају већи део свог прихода на стан и на плату за наставнички труд: Харковска жен. нед. школа не плаћа ни за једно, ни за друго. Ево како: У једној од најлепших улица харковских, пише Миропољски, сазидао је трговац Костјурин красан каменити дом и подарио га градској основној школи ; тим домОм служп се бесплатно и школа Алчевске. *) Све наводе из »Ледаг. Дневиика * Алчевске, као и. иодатке о школи јој, узимамо из ове две вњиге: С. Мироиолбскш , Школа и Обш,ество, Спб.1892; и П. Ђ. ЛбрамовЂ, частш:н женскаа воскр. школа вђ Харвков^. ХарБковв 1890. **) Наше школшое д^ло, М. 1873, стр. 131.

ПВТРОГРАДА 279 Одаје су високе, светле и простране. Сваке недеље свих шест соба пуни гомила ученица и учитељица. Свуда влада чистоћа и ред, и ако свуд кипи буран школски живот. Озбиљна но добродушна лица учитељица, веселост ученица, живост и поверљивост, утичу најлепше на посетиоца. У разредима стоје ормани с књигама, по зидовима висе слнке, мапе и планови.*) У школи ради 20 — 30 наставничких снага (Ч 5 мушкиње, остало женскиње). Наставници су већином девојке, образоване, одушевљене, које улажу сву снагу своју, само да школу што више подигну. По образовању, већина је свршила гимнасије, многе су добиле домаће васпитање, неке у ипститутима,, неке у пансијонима или у женским духовним школама. За првих неколико година. број наставница, које предаваху у школи, захватио је преко стотине Узрок је том или удаја и одлазак из Харкова, или примање учитељсног места у селу. Једина награда за тежак им труд у школи — то је љубав ученица. И најсиромашнија међу наставницама не само што неће да прими никакве награде у новцу, већ би радо жртвовала иоследњу копјејку, кад би школа затражила. Бесплатна настава у харк. ж. нед. школи изазвала је почетком 70-тих годину читаву полемику ме ђУ руским педагозима о трајности бесплатног труда. Познати педагог Д. Семенов посумњао је, да ће се школа моћи одржати без плаћања хонорара учитељицама; по његову мишљењу те жртве беху тренутан занос, који ће се, без новчане потпоре, скоро охладити. Од тог доба прошло је 20 година; харковска недељна школа процвета као нп једна у Русији, и странка идеалиста у педагошком раду, с Алчевском на челу, сјајно победп странку практичног утилитаризма. Лепо је још онда одговарала Христина Даниловна, верујући у одушевљење руског женскиња, Д. Семенову: »Новци су лепа ствар !® ви велите. „Труд треба де буде наплаћен. Само онда дело стоји чврсто, ако се работа награђује. Није практично рачунати на огањ заноса,® Све је то истина с једне стране —пише Алчевска — ну да ли су новци једини мотор, који све креће?.. Да ли се све може купити и продати за новац? Није ли то сувише меркантилан поглед? Где је онда вЂра вг> иодвигг, у непоткупљивост уверења, у страдање за идеју добра и т. д. Узмимо пример из живота. Једна од наших учитељица Н. Н. трудн се читаву недељу, да исхрани своју породицу, па ипак, покрај свега рада, она налази неколико слободних тренутака, да се спреми за предавање у школи. У недељу, у тај једини дан *) Мироиол±скш , ор. сИ. р. 19—20.