Prosvetni glasnik

562

РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

распоред и израда материјала, опште напомене и закључак. Да би овај реФерат био што потпунији, а при том што краћи, нодвукао сам вијугавим линијама погрешна места у дитатима из поменутих „Лекција из експерименталне Фивике" и те погрешке већином нисам објашњавао. Од тога изузимају се погрешке, које не долазе од појединих погрешних речи или реченица ; ове иогрешке су наговешћене или у кратко објашњене или поправљене.

да она носи у себи све махне, које и остале народие песме записане у Босни — сувишну развученост, и готово излишне и без свезе енизоде али да она опет заслужује да је имају школске библиотеке. Што се тиче поклањања ученицима, и ако јој смета онај дугачки и полемпчкп предговор издавачев, опет би се могла и за то употребити, ако министарство не би располагало другим књигама, које би биле претежније н боље од ње. 23. Јуна 1893. год. у Београду. Љуб. Стојановић дроФ. II. беогр. гимназнје. Савет је одлучио : да се ово дело може иреноручити књижницама основних школа. Г. Љуби Стојановићу, као реФеренту, одређено је на име хонорара двадесет (20) динара. VII. Прочитано је писмо г. Мите Жпвковића. директора ниже гимназије у Неготину, којпм извештава Савет да му није могућно примити се прегледања и оцењивања „Латинске граматике", од г. Владимира Малине. Савет је одлучио: да се за нреглед и оцену ове граматике умолп г. Спира Калик, проФесор из Београда. VIII. Прочитан је реФерат г. Алексе Новаковића, проФесора крагујевачке гимназије, о књпзн „Лекције из експеримеиталне Физике", од г. С. П. Бајаловића, проФесора, који гласи: Главном Просветном Савету. Господин председник Главвог Просветног Савета саопштно ми је писмом од 19. марта 1892. год., СБр. 35, да је Глвапи Просветни Савет на своке 519. састанку донео одлуку да прегледам и оценим штампано дело „Л.екције из експерименталне Физике" за ниже разреде средњих школа, од проФесора С- П. Бајаловића, и да Савегу реФерујем, може ли се ово дело употребити као уџбеник у нижим разредима средњих школа, док се не би какво боље израдило. Прегледао сам те „Лекције из експерименталне Физике" и част ми је поднети Главном Просветном Савету овај извештај, који сам разделио на : прегледање у појединостима, избор материјала,

А. Прегледање у појединостима. I. Погрешне девиниције. 1. ДеФипиција хоризонталних линија и новршпна: „Свака права линија или површина, на којој правац виска тако стоји, да је ирема свима тачкама те линије или аовршине једнако нагнут, зове се хоризонтална или водоравна линија или површина" ; и т. д. (стр. 8.) 2. ДеФиннција кубног сантиметра, коцке и грама: ,3а овај посао узмимо једну четвртасту кутијцу од једпог сантиметра дубине (висине), једног сантиметра дужине и једног сантиметра ширине ; и овакав се суд зове коцка, и прима чисте, дестиловане воде, од4° С управо једанг^сш". (Стр. 11.) Писац је почео објашњавати кубни сантиметар, па је месго тогн извео једностран појам коцке. 3. ДеФиниција сиецифичне темине: „Број, који показује, у колико је неко тело теже или лакше од толике исте запремине воде, зове се саецифична тежина или густина тога тела" и т. д. (Стр. 11.) 4. Дефиниција дисања : „Под дисањем разуме се удисање и издисање ваздуха". (Стр. 23.) Ова дефиниција не обухваћа процесе при | дисању. 5- Најпре је деФинисано, кад тело мирује, па одмах долази ова деФиниција кретања: „Ако пак дејством кгкве силе (тело) сваки час својеместо или иоложај према околним телима мења, каже се да се креКе". (Стр. 69. и 70.) 6. Дефнннција кракова аолуге : „А оба краја полуге од ослопца у једну и другу страну АС и ВС, зову се краци иолуге". (Стр. 83.) 7. Дефинпција тежишта у теразија: