Prosvetni glasnik

563

„Шеето , где се ова иолуга оелања (обично оштрица једне троетране призме) и око кога се аокрепе, зове се тежиште теразија "; и т. д. (Стр. 84.) 8. ДеФиниција тачне ваге: „Од сваке тачне ваге тражи се : да је тачна и осетљива". (Стр. 84) 9. Објашаење и деФиниција центриаеталне силе: „Ако висак (в. сл. 1.) покренемо нз његовог равнотежног — мирног—положаја, он ће се као што знамо, кретати као клатно, а ако га са стране ираво ударимо, он ће се почети како —кад (што зависи од правца ударца) окретати у кружној илн елппсастој линији око иравца свога прнашњег, мирног положаја, 1>ли боље рећи, око тачке у којој је обешен, па ће непрестано правећп мање кругове око вертикале, после и.»весног времена и смирити се у вертикално .ч правцу. Она сила, која га чагони, да у своме кретаму све ближе долази своме ирвашњем иоложају, назива се у науци средотежна центрииетална сила и . (Стр. 97.) Цео је овај нанод неразумљив ; његов распоред речи и реченица је у духу германском. Наиомена. Исто су тако погрешне деФиниције : о ироношењу тоилоте на стр. 30 (види овде број 69), о стрмној равнини на стр. 93. (види овде број 103), и т. д. II. Погрешно излагаље. 10. При равнотежи једне течности у два сиојена суда на стр. 9. стоји ово : „Ако су два суда АВ и СЂ (в. сл. 3.) тако међусобно једном цеви ве.зани, да течност из једног у други прелазигп може, онда ће течности у оба суда стојатн у једној хоризонталној равнини". (Стр. 9.) 11. Еод сиојених судова на стр, 9. налази се и ово : „Ако се у овакове судове успе течност, она ће у свима њиховим крацима стајати на истој хо ризонталној висини, ако је подлога на којој су судови и сама хоризонтална". 12. На стр. 13. стоји : „Сиецифичне тежине (гуетине ) неколпких тела према води: Јеловина 0'5 грама Јабуковина 0 - 7 „ Алкохол 0 8 „ Вода 1-0 Камена со 2-2 „ Дијамант 3 5 грама и т. д.

13. „Што ми огромни притнсак ваздуЈа на наше тело не осећамо узрок је, што он одасвуда једнаком снагом прптискује ; а силе једнаке јачине, кад супротним правцима дејствују, иотиру се". (Стр. 15.) 14. На стр. 36. и 37. стоји : „Видимо да -ј- 8 "В одговара + 10°С а -ј- 18°Р поделе, или још боље + 4° В одговара + 5° С и + 9° Г. Из овога оледује, да и -1- 1° В ==• + ?-С = 1-25° С— + 9 °-]? = 2-25 0 Г;

+ 1° С = + 1° Р =

4 + В = 0-8° В

В = 0-44°. В

9° + 4- Р = 1'8°Р : о

+ 32 *В = , . 32 4

+ 40° С:

5° 9

0'55°. С.

.32 = + 72 0 Ж, + 40°С =+4-. 40 = 32°Д = + 9 -. 40= 72° I.

5 о 4 ^ 5

+ 72° ј Р =++-.72 ■= 32° В

. 72 = 40° С".

9 9 Чим се одступн од онштег поређења степена трију термометарских скала, чим се уз одређени број егепена једпе скале узме иозитиван или негативан знак, — онда се мора п&.зпти, не само на колики број стеиена других двеју скала томе одговара — веК и какав знак. 15. „И зими, као п лети суши се рубље, па макар што је смрзло, што је доказ да течност ветри и на темиератури исиод нуле ", и т. д. (Стр. 48.) 16. „Зимп, кад дишемо, образују се од водене паре што је уздишемо ти парни мехураћи, што изгледа као да пушимо". (Стр. 48.) 17. „Кад темнература води спадне око 4° С она се престане скунљати и онда јој је највећа густана, него се на против ночне ширити, и тад се леди, иретвара у чврсто тело". (Стр. 54.) 18. „Код инструмената са језичцем, код кларинета, зурле, дечије свпрајке, заједно с ваздухом у свирали доводи се дувањем у треитање и језичац". (Стр. 104.) 19. „Цилпндар се или куком или сахатским механшмом може помоћу завојних линија на осовини, којз га окреће покретати кроз рупе на сошицама, на којима иочива, напред или назад". (Стр. 105.) Сем погрешног излагања — у горњем наводу је и расноред речп н реченица у духу немачког језика. 20. „Брзину простирања светлости први је прорачунао из помрачења Јуиитерова астроном ОлаФ Ремер око 1675. год". (Стр. 110.)