Prosvetni glasnik

564

21. „Ако дред издубљено огледало ставимо цредмет и то између огледада и жиже, видиће се у огледалу увећана слика — оглед од истог предмета и у истом иоложа.ју". (Стр. 115.) 22. „С тога што ова три сабирна сочива, кад се предмет находи између њих и њихове жиже исти и увеличавају, зову се још и увеличавајуКа стакла или сочива, која се због ове своје особнне п употребљавају да увеличавају сиКушне иредмете"■ (Стр. 120.) 23. ,Сасвим чисто бела боја не може се добити, јер је тешко удесити боје, коЈе бн нотпуно одговарале дугиним, а тако исто и преливање једие б°је у другу". (Њутнов котур, стр. 129.) Материјалне боје нису иросте боје — нису саектарне боје. 24. „Ако се овом клатну примакне протрвена стаклена или воштана шппка, или у оаште тело, које трењем може аостати електуично, онп ће куглицу привући и одмах затим и одбити". (Електрично клатно, стр, 139.) 25. „Негативан електрицитет јастучића, који се трла зову, одилази на оба краја заобљеним металнпм цилиндром о и по ланчићу к у земљу, а аозитиван електрицитет котура куаи се на металној кугли С, која се кондуктор зове и која је изолована стакленпм стубом". (Винтерова електрична машина, стр. 143.) 26. На стр. 145. наведено је како се исиражњава лајденска боца кроз човечије тело и како при том осећа потрес појединац, а и чптав низ лица, која се рукама држе — па одмах за тим долази ово: „На овај исти начпн може се примицањем куглице сумиорном етру или млаком иширитусу овај запалпти светлацем". Самим иримицањем куглице лајденске боце етру или шпиритусу неће светлац ни искочити, а камо ли их запалити. И т. д. III. Нетачна излагаља. 27. У опису ,зидарског водоравња " (8е12 ос1ег 8сћго1№а§е) на стр. 8. стоји: „Ово је обнчно један дрвен, аравоугли, равнокрак, троугао, коме је доња страаа АС основица добро уравњата". 28. При сравњавању тежине једног кубног сантиметра воде и живе (стр. 1Ј.) стојн: „Ако сад у исти суд наспемо живе, очекивати је, пошто је иста запремина и за живу као и за воду, да и тежине буду исте, али неће бити; јер &е коцка са живом тежити 13'6 грама а не 1 грам".

29. Код шмрка за сисање (сгр. 16) налази се: „Овај шмрк састоји се у главноме из једне цеви сисаљке, која се налази у води, који хоћемо да извлачимо", и т. д. 30. Код ручног меха (стр. 21.) налази се: „Кад се мех растегне вукући за ручице, ваздух се у њему разреди, те спољчи, својим јачим притискивањем отвори ветрепицу V и појури у мех. А кад се згњечи мех стезањем, ваздух се у њему сабије, те јаче притискује на ветренпцу V изнутра, него што то чини сиољми, и затворп је, а излази кроз цев". Непред, при опису меха, спомињу се „ дргике у меха* — а не „ ручице". Ваздух не улази у мех само кроз ветреницу V већ и кроз узаау цев. 31. „Услед ослабелог притиска ваздуха што се у плућпма затекао, спољми вавдух добије превагу" и т. д. (Дисање, стр. 23). Притисак спољњег ваздуха добије превагу. 32. „На глави имају шлем од месинговог лима са стакленим окнпма за гледање и једном цеви, која пм ваздух, потребан за дисање, изнад иовршине воде, доводи". (Гњурачко звоно, стр. 26. и 27). 33 „Тела, која се владају у нроношењу топлоте као металне жице (металиј, т. ј, која брзо топлоту по снојим делпћима проносе, зову се добри тоалоноже; а тела која, томлоту врло споро ио себи проносе, као хартија, вуна, дрво и др. зову се лоши, рђави тоалоноше. Добри су тоалоноше и и т. д. (стр. 31). 34. „Честице течности најпре се на новршинг/ расхлађују, где су у додпру с каздухом, купе се, постају теже п падају на дно. На место њих остају топлије, које га иста судба постиже, т. ј. расхладе се, скупе се, постану теже и падну на дно и т. д." (Хлађење течности, стр. 54). 35. На стр. 57. стоји, да хладнији ваздух, кад се око пећн загреје, постаје „лакшм" — место: постаје сиецифично лакши. На истој страни стоји доцније и ово: „А загрејани ваздух, коме се потроши горењем његов саставни део — кисеоник, одилази као лакши на више кроз цилиндар", и т. д. 36. „На пр. оловни куршум тоне, али ако га издубимо, да му тежина љуске буде саецифично лакша од воде , он ће пливати". (Стр. 63). 37. „Ако на парче гвожђа, н. пр. аа један клинац, набодемо комад плуте, клииац ће у оваковој вези с плутом пливати". (стр. 64). Може и да плива — а може и да не плива. 38. „Као што смо то у предходном § 38. поменули, дубљењем чврстог тела, које у води