Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАШОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

565

тоне, може му се смањити сиецифична тежина; само ако се толико издубе, да му тежпна буде мања, од толике исте заиремине воде а .(стр. 64). 39. „А почем клатно у своме клаћењу има да се бори са отнором ваздуха, трењем на месту | где је утврђено, и тежином, то ће лук по коме ' се клатно креће, све мањи и мањи бивати", и т. д. (стр. 75). Шеталида — изнедена из равнотежног положаја — сопственом се тежином клати; клаћењу се опиру трење и ваздух. 40. „Но досетљивп ум човеков, измислио је справе помоћу којпх он управља дејством сила и на оне тачке, које су ван тих сила ". (Машине, стр. 82). 41. При равнотежи разнокраке аолуге (стр. 83. и 84.) стоји ово : „И то се мора Р толико пута садржавати у (), колико се нута ВС у АС садржи, т. ј. ф мора у толико бити веће од Р, у колико је АС веће од ВС и . 42. На стр. 114. објашњава се, како се од издубљеног СФерног огледала одбијају зраци, шго упадају на огледало паралелно главиоЈ осовини. Ту стоји и ово: „Сви се састају у тачци К, која је у половини растојања оба центра". То је све — само приближно. 43. „Даљовидост ретко налазпмо код младих људи, него је она обично пратилац старостп и у доцнијим годинама јавља се аросечно код оних, који су у младости кратковидни билп". (Стр. 122.) 44. „У најновије време, као најјевтииији елеменат је Лекланшов, који се састоји из једног | земљаног избушеног цилиндра у коме се налази угљен углављен у манганов оксид. Овај се цилнндар меће у стаклени суд, у раствор нншадора, у коме се налази један цинканн штааиК и то је Лекланшов елеменат, а јачег дејства, али скупљи је Бунзенов бихроматни елеменат ", и т. д. (стр. 152). и 1- д. IV, Збуаена излагања. (Погрешна и бсз смисла). 45. „Замислимо изложени нацрт шмрка намештен у један савдук напуњен водом, то ће при извлачепу клииа у једној стублини спољни ваздух својим јачим притиском нагнатп воду из сандука да отвори себи ветреницу с и да уђе у стублину". И т. д. (стр. 20). Писац заборавља, да је у сандук пун воде метнуо само — цртеж — Ћ нацрт шмрка за гамење ватре" , а никако сам шмрк за гашење ватре,

те је отуд произашла смешна забуна, да се на цргежу делови шмрка крећу и т. д. 46. „При наизменнчном кретању клипова у стублина оне се напуие водом. Вода при спуштању клипова затвара ветренице с а отвара ветренице (I, кроз које куља у казан а; ваздух којп се кроз исте ветренице ушавши у казан сабио, пошто је вода цев за прскање облила н затворпла, п сам се новодолазеКој води из стублина (која га још јаче збија) одупире, и ова на послетку гажсна аритиском клиаова у казану, иојурп кроз каучукску цев — арскалицу е, тамо где се ова прскалпца управи. (стр. 20). 47. „Испод димњака, а са обе стране локомотнве намештена су два парна цилиндра у којима се крећу клипови К. Пара улази кроз цев РО-О-.С у цилиндре са аомештачима Н, а одавде и у аарнс казане у којима креКе клиаове К, почевши са истурањем или са увлачењем истих". (Локомотива, стр. 45. ц 46). 48. „Ако узмемо да је комад олова о теразијама иотисла некаква сила на више, снагом од једнога декаграма, те равнотежу иореметпла, то значи, да га је та спла учииила за 1 декаграм лакшим, то се може с тога п овако казати: да свако иотоаљено тело иотискује течност из себе на више, оноликом снагом, колико тежи течност, коју је тело собом истисло ". (стр 61)Горњп навод налази се као засебан пасус. 49. „Кад о једну жицу (в. сл. 39) обесимо какву куглу, па конац утврдимо другим крајем да се кугла о концу у тачци А може клатити, имамо клатно пли шеталицу". (стр. 74). 50. Између шест врстп СФерних сочива (стр. 118. сл. 72.) ј Р је конвекс-конкавно сочиво (нли расипни мениск) — а није конкав-конвексно (пли сабирнп мениск). Конкав-конвексно сочиво раније је већ описано дод С као сабирно сочиво. И т. д. У. Излагање у виду редепта. 51. Саставни делови електрофорови, као и шта све ваља радити да се добију електрични светлаци — оппсано је на стр. 141., 142. н 143. сасвим тако, као што се пишу рецепти. Теоријски део — на који начпн ностаје поклопац елекгроФоров електричан — није ни споменут. Ту нема ни речи о електрисању утицајем (аоделом). Наиомена. На стр. 143. описана је Ђинтерова електрична машина (види овде број 25). Ту нема ни спомена о електрисању утицајем и о истицању електрицитета шиљцима. — Електрицптег са сгакленог котура ирелази аросто на кондуктор.