Prosvetni glasnik

566

РАДЉА ГЛЛВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

Тако исто коестатује се само да електрични светлац пскаче, кад чланак прпмакнемо кондуктору електрпчне машине и т. д. — а о објашњењу електричног светдаца иема ни трага. 52. На стр. 145- описани су саставнп делови лајденске боце. Пуњење лајденске боце исдричано је са свим по начину писања рецепата. Ту нема ни помена о принципу на коме се осннвају конденза■ тори статичног електрицитета. Нигде се не спомиње електрисање утицајем. 53. На стр. 148 описан је громовођа — из којих се делова састоји и домашај његовог утицаја. Нигде није ни споменут принции на коме се оспива громовођа — електриеање утицајем и истицапе електрицитета из шиљака. И т. д. VI. Недоволша објашљења 54. На стр. 13. стављено је питање, како ће се објаснити, зашто се вода у натег пење и од мах је на њ одговорено : „Ево овако : сисањем се један део ваздуха из цеви извлачи, а спољки ваздух услед тога својим јачим прптиском нагони воду да у цев улази". 55. На стр. 13. и 14. описан је Торичелијев оглед као најпростијп барометар. Нигде нема пи спомена о Торичелијевој (барометарској) аразнини■ Наведено је само ово: „Жива ће нешто мало спасти у цеви, али ће опет остати у цеви живиа стуб од прилике од 76 см. висине". и т. д. Шта је над живом у цеви и како ћемо се о том уверити; какова треба да је жива, којом се пуне барометри п како ћемо се о том уверити, о свему томе не спомпње се баш ништа. Нпгде се не износи најважнији услов за тачно читање барометарске висипе : да барометарска цев тјоеба да стоји вертикално. Не спомиње се да је при чптању барометарске виспне нужно урачунати и растојање, за које се нулта тачка скале налази исаод илп изнад живиног нивоа у суду. Изостављене су дакле најважније тачке о барометру, без којих се барометар — готово најважнији инструмент у физици — не може иојмити. 56. Под насловом : „ Уаотреба барометра у обичном животу " (Сгр. 14. п 15.) наводи се да барометар служи у науци за мерење ваздушног притиска , а у обичном животу за претсказивање времена. Ту се набрајају разне врсте времена што су иснпсане на барометарској скали, а не казује се, које оарометарске висине одговарају појединим врстама времена ; бар да је наведена и објашњена барометарска виспна за ароменљиво време и изло-

жен однос између барометарских висина остадих врста времева. 0 мерењу висина барометром ту се ие говори. Тек на стр. 67. и то под насловом : „ Ђладање чврстих тела у ваздуху ", узгред је о мерењу висина барометром наведено само ово : „Жива у барометру стоји на врховима брда ниже, него ли на подножју. На падању живе у барометру при пењању у вис основано је мерење висина барометром. — Како ? Да је бар за мерење омањих висина наведено и објашњено, за коју смо се висину испели, кад жива у барометру спадпе аа један мидиметар, ученици би бар добили иојам о начелу, на коме се оснива мерење висина барометром. 57. Код шмрка за сисање (стр. 17.) стоји : „Услед овога разредиће се ваздух у цеви сисаљци и изгубиће на аритискујуКој снази, те ће спољии ваздух, својим јачим притиском, угерати воду у цев — сисаљку до одговарајуКе висине'. Израз : ,до одговарајуАе висине " није нигде објашњен. 58. При опису термометра (стр. 33.) није наведено, да термометарска цев треба да је свуда једнаког аречника (пли попречног пресека), — а камо ли да је објашњено, зашто је то потребно. — Без тога не може бити јасног појма о степену термометарске скале. 59. На стр. 48.49. и 50. објашњавасе: „ Пара у ваздуху, облаци и киша ", а ни раније, па ни ту, иити доцније није споменуто, а камо ли да је објашњено : кад је ваздух иаром засиКен; од чега зависи количина иаре што је потребна, да ваздух буде њоме засићен; кад је ваздух влажан. Пре горњег наслова требало је објаснити сва та питања, па и згушњавање водене иаре. 60. Пошто је најпре наведено да се ноћу температура телима снижава, а нарочито на ведрим ноћима — објашњава се постајање росе овако : ,Невидљива, водеаа пара у ваздуху, која са овако охлађеним телима у додир дође, згушњава се и застмре им површину ситним капљичицама, и то се зове роса. — Кад лети у собу унесемо суво избрисану чашу, па у њу успемо хладне воде, она се замагли ; јер воденој парп у околиом ваздуху поннзи температуру, те је тиме згусне и она се ио њој сталожи као роса." Не стоји то , да ће невидљива водена пара у ваздуху увек ороеити хладна тела, кад са њима у додир дође. Да би се појмило, кад ће их оросити, а кад неће, требало је пре тога расветлити: кад је ваздух воденом паром засиКен; како зависи од темиературе количипа водене паре што ваздух