Prosvetni glasnik

РАДН.А ГЛА1Ш0ГА засићава; шта бива, кад је ваздух ијоесиЛен и кад то може настуиити ; шта је тачка (температура) рошења (с1ег Тћаирипкк). Без овпх појмова не може се добро разумети постајање росе — а ти појмови нису ни додирнутп. 61. Код тоаљења (стр. 55. и 56.) не спомињу се закони тоиљења ни тоилота тоаљења. 62. Код аеростата (стр. 67.) не казуЈе се колико терета могу аонети, као што и раније није речено, кодико терета могу понети тела, што пливају у течностима. 63. „Почем су и ваздух и вода тела, то је нужна и извесна сида да их с места потисне, и на тај начин ова борба чини сметњу кретању. Ова сметња крегања зове се у онште отаор кретања. Овај отпор расте са растењем специФичне тежине" и т. д. Горњи навод надазп се на стр; 72. иод насловом: „§ 45. Лајглавније сметње (отиори) кретања'. И то је објашњење отаора средине! ? 64. „У мирном стању клатно је у вертикалном положају, и преставља висак , јер кугла В тежи да у вертикалном правду падве. Ако се клатно из мирног подожаја АВ изведе и постави у подожој АВ, па себи оставп, његова ће га тежина повући к старом положају. Но по закону постојанства, неће клатно моћи ни у овом подожају остати, него ће се продужити кретати у противну страну, док у подожај АЕ не доспе. Одавде ће га тежина опет к АВ новући, одакле ће по закону постојанства ио другн пут к АЂ поћи и т. д. кдатно ће се дакде тамо - амо кретати". (Стр. 74.) Кад се шетадица објашњава аре ааралелограма сила и ире разлагања сила — као што је овде сдучај — онда је врло мучан посао довољно разумљиво објаснити шеталично кдаћење; слушаоцима је тад мучно појмити: како може тежина шеталичина да нагони шеталнцу (пошто је изведена из равнотежног подожаја), да се креће путем, који не иде вертикално на ниже — у нравцу привдачне сиде земљине; нити могу лако појмити, од куд шеталици разна брзина у разним тачкама њенога пута, — јер им се то не може графички иредставити разлагањем тежнне шеталичине на комноненте. 65. Код шеталпце (стр. 74.) нигде нема ни спомена о дужини секундне шеталице ; нема дакле ни поучних закључака којн се отуд изводе. 66. Нигде није објашњено : где јеместо тачке утицаја (<Јез Ап^пШринМез) резултаите двеју иди Н1'ОСВКТ1Ш ГЛАСННК 1893.

САВЕТА 567

више у истом емислу параледних сила, што угичу на тело у разним тачкама — Није објашњено ни место тачке тежишта (на стр. 80.) 67. „Оно (огледало) одбија од предмета долазеКе зраке тако, да се слика добпја на хоризонталној стакленој пдочн Н\ (Мрачна комора, стр. 123) Плоча је од мутног стакла. Наиомена. У недовољна објашњења можемо урачунати : кратковидост, даљовидост и наочари на стр. 120. 121. и 122 (види овде број 93), фотографију на стр. 123. (видн овде број 94), електрофор на стр. 141. 142. и 143. (види овде број 51), везу Морзеовог аиарата са тастером и електричном батеријом на стр. 157. (види овде број 71), и т. д. VII. Неравумљиво. 68. „С тога, што се тела могу хлађењем скупљати, природно је известан закључак, да између делпћа из којих је тело састављено мора бити међупростора, којима се ири хлађењу делиКи тела један другоме ириближују". (Стр. 29.) 69. „Кад се један део каквог тела загреје, топдота се његових делнћа сириоиштава најбдижим до њих делнћима и тако се проноси по цедом телу. Ова способност тела, да њпхови дедићи примљену топлоту на извесном месту сариоиштавају иостепено један другом в тако је проносе но целом телу, зове се ироношење тоилоте". (Стр. 30.) 70. „Како се може објаснити сушење перива и растресање кад се рубље нростире". (Стр. 48.) 71. „Један под батерије везали би за један крај изоловане жице око комада меканог гвожђа м и нг на Морзеовом апарату и у њој би кружио едекгрицитет тога пола. Други крај те изоловане жице везади би са жицом В на тастеру, те би тиме спровели тај род едектрицитета, као што се то из слике види у сами шиљак код х. Други пол батерије везали би жицом р и његов едектрпцитет том жицом спровео би се до дугменцета испод шиљка код х, где је овај од дугменцета растављен. Догод се на дршку В руком не нретисне да шиљак додирне дугме х испод њега, данац није закључен." И т. д. (Стр. 157.) Овде је неразумљива веза Морзеовог анарата са тастером и електричном батеријом. Код Морзеовог телеграфа нигде није сноменуто, да је на свакој телеграФској станнцп један пол месие електричне батерије спроведен у земљу, а камо лп да је наведено, на који се начпн то извршује — и зашто ?

73