Prosvetni glasnik

568

Нааомена. Неразумљиво је и централно кретање на стр. 97. (видп овде број 9). и т. д. УШ. Погрешни наслови. 72. На стр. 23. погрешан је наслов „ Дисање°, јрр дисање није ту ни описано. Под горњим насдовом говори се само о кретаау грудног коша и пдућа (као каковог меха) при удисању ваздуха и издисању ваздуха (не сномињући издисање осталпх гасовитих производа процеса дисања). Према томе требало је да горњи наслов буде скромнији 73. На стр. 24. налази се наслов ■. „ Елаетичност ваздуха ". Ту се прича и о еластичности чврстих тела и о растегљивим и кртим телима, о болоњским флашицама и батавијским сузама. 74. На стр. 67. стоји наслов: „ Ђладање чврстих тела у ваздуху ". Ту се говорп и о принципу мерења впспна барометром (Види овде бр. 56). 75. „§ 70. Инструменти за дување* . (стр. 104). Горњи наслов је лош иревод страног музичког термина „В1а8Јп81;гитеп1;е", То нису „ инструменти за дување ", — већ су то инструменти за свирање — дувањем. Инструменти за дување су: мехови и т. д. IX. Недоеледноети. 76. На стр. 20. код шмрка за гагиење ватре назвапа је „ ирскалицом " цев Херонове лопте тога шмрка, кроз коју вода прска. — На стр. 16. опет стоји: „Ова справица зове се Херонова лоита или ирскалнца", дакле „ ирскалица " је час цела Херонова лопта, а час само цев Херонове лопте. У самој ствари „ арскалица " (ЗргИгПазсће) сасвим је нешто треће. 77. На стр. 62. стоји иа два места, да тело у течности алива, кад су једнаке снециФичне тежине тело и течност. На стр. 66. наведено је: ,,Ако је (тело) једнаке сиециФичне тежине са слојем ваздуха у коме се находп, оно ће у њему лебдети ", п т. д. Из оба горња навода види се, да писац за истоветне случајеве употребљава час термин „ иливати { ', час „ лебдети". 78. Код тела што пливају нити је наведено докле се морају утоиити (умочити) у течност у којој нливају, нити колико терета могу понети, а да не потону, — а овамо се на стр. 62. и 63. арпча, како можемо одржати лађу да не иотоне,

кад желимо да је вгАим теретом натоваримо, но што га она сама може аонети. 79. „Кад какво тело вуче једна сила снагом од 10 кгр. у вертикалном правцу, навише, а друга га снагом од 6 кгр. вуче у истом иравцу, али на ниже" и т. д. (стр. 78). То нису „мсгм" — већ суиротни аравци. Одмах доцније стоји овај закључак: „Дакле, кад две силе дејствују на какво тело у иротиву — положеним правцима, резултанта ће бити равна разлици датих сила и дејствоваће у правцу јаче силе". Зар су „ иротиву-иоложени" иравци — Ђ исти" иравци? И т. д. X. Застарелоети. 80. При пуњењу термометра живом на стр. 34. стоји ово: „Ако куглу оставимо да се расхлади, заоставшп и рашпрени ваздух, скуни се, згусне п жива спдази кроз цев у куглу, заузпма место одишавшег ваздуха". Овде ниЈе казано, шта гови живу да силазп кроз капиларну цев, већ је објашњено таман по теорији: „ ћоггог тасш ", која је одбачена после Торичелијевог огледа 1643. год. 81. ,Кад се на једном месту ваздух јако загреје, пење се у вис, а његово место попуњава хладпији ваздух са стране". (Стр. 58). Таман ао теорији: ћоггог пасиг". XI. Недоследносги између текста и елика. 82. „Једна на дну заошиљена кугла о конну, то је нарочнта грађевинска сирава, која се висак зове (сл. 1.) и која има веома важну употребу у грајјевинарству, нарочито у оним сдучајевича где се треба уверити, да ди је какав зид, стуб идп дирек уиравно подигнут". (Стр. 7). У тексту се говори о кугли, која је на дну „заошиљена* , а ради бољег разумевања упућује сечиталацна „(сл. 1.)", — но на слици кугла није „заошиљена". Прича се, да је висак грађевпнска снрава, која се употребљава у грађевинарству. — Плеоназам. Виском се не испитује, да ди је нешто г уиравно" — већ да ли је вертикално. 83. На сл. 35 (стр. 59.) виде се обешена оба ваљка — шупаљ и масиван, а у тексу (стр. 60.) који одговара тој сдици, стоји, да се о кукицу таса веша само масиван ваљак, а шупљим ваљком само да се мери вода, коју треба усути у тас, о