Prosvetni glasnik

569

коме виси масиван ваљак. па да се поврати равнотежа, што је поремећена, кад је масиван ваљак потопљен у воду. 84. „Да би се величиаа овог губитка опредедити могла, служимо се за то удешенпм и врло осетљивим вагама — теразијама (види сл. 35.), којима јсдан тас о краКим ланчиКима виси"- и т. д. (стр. 60). Нити па сдици има „ ланчиКа «, нити виси један тас „о краКим ланчиКима". На слици висе оба таса о дебелим, једнако дугачким жицама. XII. Опширна објашљеаа споредних ствари. 85. Испитивање вертикалног аравца виском (стр. 7.) оаширно је изведено. Међу тим, као што се из доцнијег видп мдоге главне ствари или су сасвим изостављене, или су недовољно објашњене, или су издожене у виду рецепата. 86. Исто тако ваљадо је само напоменути, како се „ зидарским водоравњем " испитује хоризонталан аравац (стр. 8.), а не тако опширно изводити. 87. На стр. II. на широко а погрешно су објашњени кубни сантиметар и поцка: појмови из првог разреда гимназнје и реалке и т. д. XIII. На погрешном меету. 88. На стр. 12. констатује се само да има ваздушног прптиска (пуном чашом воде, која се хартијом и дланом покдопи, па тако изврне и длан измакне), па одмах је непосредно за овим (на истој страни) објашњен „ натег " на основу впздушног притиска, — док барометар (као Торпчелнјев огдед), којп нас упознаје са ведичином ваздушног прнтиска, долази тек доцније — настр.14. 89. Објашњена је Херонова лоита а и друге неке справе па и појави, који се оснпвају на нааонској сили гасова, — а пре тога није ни објашњено од чега зависи наионска сила гасова. 90. Код шмрка за аритискивање (стр. 18.) стоји : „У колико се овим шмрком вода на већу висину изгони — у толпко се изискује и већа снага при утеривању клипа и јачи шмрк. — Зашто?" Ово треба да је дошло носле објашњења: од чега мвиси аритисак течности на дно суда, или на неки део дна — овде на вентил о (сл. 10.). — Но тог објашњења нигде и нема. 91. На стр. 59. ц 61, при објашњавању губитка тежине тела потопљених у течностима употребљавају се „ хидростатичне теразије " и говори се о равнотежи теразија, — а теорија о иолузи и теразијама долази тск на стр. 83.

92. Да се Картезијанов гњурац (стр. 64.) потпуно појми, иотребно је, да је пре тога објашњено ароношењс аритиска у маси течности — закон Паскалов; но то није учињено. 93. Кратковидост, дановидост и наочари објашњени су на стр. 121., 122. и 123. — аи ре тога није објашњен склоа нормалног ока, нити где се стварају ликови у нормалном оку. Шта више, није наведено ни где се стварају ликови у кратковидом, а где у даљовидом оку, — нити је објашњено да у ова два случаја наочари служе само за то, да се ликовп граде на мрежици ока. 94. На стр. 123. објашњава се „фотографија", — а ире тога није бидо ни речи о хемијском утицају светлости на материје. Па ни у ФОГОграФији не спомињу се матерпје, на које светдост утпче. И т. д. XIV. Питаља, која надмашују знаља, што еу дотле етечена из основа сизике. 95. Да стр. 15. стављена су ова питања: „Би дп се могао напуннгп барометар водом на место живе и кодико би морао бити водени барометар — виши нли нижи од живиног? — Колпком тежином нритпскује ваздушни стуб на један квадратни сантпметар нри барометарском стању од 76 см.?" Да ли је досдедно ставити овакова нитања, кад пре тога (па ни посде тога) није објашњена: равнотежа двеју разнородних течности у два сиојена суда, те да се зна, како зависе висине стубова двеју течности од њихових специФичиих тежнна — кад течни стубови једнако прптискују п кад ире тога (па ни иосде гога) није објашњено: од чега зависи аритисак на дно суда. 96. На стр. 67. (впди овде број 56) стоји ова напомена заједно са питањем: „Жива у барометру стоји на врховима брда ниже, него ди на подножју. — На цадању живе у барометру при нењању у вис основано је мерење висипа. — Како? Пошто није претходно изнесено све оно, што би могдо да расвегди ово питање, — да ли би онда боље додиковадо, да то питање поставе читаоци (слушаоци) своме писцу (наставнику) — иди обратно ? Наиомена. 'Гакове је природе п питање на стр. 18. код шмрка за аритискивање (види овде број 90), и т. д. XV. Погрешни појмови о правцима. 97. На стр. 7. овако се назива пранац висковог конца, кад висак мирује:

72*