Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА

народних, по цедој земљп, племстна, свештенстиа и грађанства, да пзберу цара. Сталежп се земаљскп сложише да изгласају младог Мпхапла Романовпћа, чији су преци блистали у историјп руској својим поштењем, — главна врлина, која младог Михаила препоручи пзбору народпом. Михаилу Романову (1613—1645 ) падне сада у задатак да стнша земљу и да пзјури из ње пепрпјатеље. Ови му задаци пспадоше прилпчно срећно. Његова војска ухвати Заручкога п набпје на колац, Сина Л.ажвог Димитрпја, у пркос његовој младостп, обесн, а мајка му Марина иструне у тамнпци. Бадовапа, другог ајдучког вођу, потуче, и чете му разјурн, Запороге сузби са гранпца царства. Са Шведима закључи Столбовски мир, којим добп натраг Новгород и Ладогу, али мораше пм дати више иажних тачака око Чудског језера н на Невп. Једпно с Пољацима би присиљен да и даље ратује, док после разног кодебања среће ие закључи, нред Москвом примирије, на основу којега Пољска задржп Смоленск и целу северску покрајнну, ма да се Владпслав п одрекао права на царстпо. После иеколико година опет се зарати с Пољацима, али п сада без уснеха, једино што се Владнслав одрекаоправа на престо руски. Док је Мпхаило, овако како је могао, уређпвао спољне одпошаје руске, бесно бојарство, користећк се младошћу п неискуством царевим, поче опет, као у доба Иваново, плестн интриге, отимати се за вдаст п пљачкати народ. Срећом, митронолит Филарет, огац Михаплов, врати се, прпликом примирја са Пољацима, из суагањства, на које га је Сигмунд вероломио као иокдисара осудно био. Фидарет, чим се вратп, бп пронзведен за натрпјарха и прпдружен спну вољом народном као помоћни вдадалац. Он стаде одмах укроћавати развратно пдемство п прибављати ред и спокојство земљи, којеЈе тако потребно бидо да се народ оноравп од толпкпх несрећа Са унутрашњим спокојством поче и угдед руски да расте па страни. Многе спле европске, као Шведска, Холандија, Енгдеска, па п сама Фрапцуска, стадоше се сада отпмати за савез са Руспјом, а индустријадци европски почеше унашатп по иеке вештппе. Још мадо, па ће Русија Ромапова моћи да започне реванш над Пољском, тим усиеншпје, што се у њој сада све окренудо наопако од У1убдинске уније, од кад је краљевско достојанство иостало пзборно и већи део државне власти прешао на аосаолију, На жадост, тај развратнп пољски дух, који ју је на посдетку п гдаве сгао, ушао је донекле и у Русију. Тек што је Русија дахнуда, а оно се родише новп немпрп у земљн. Тодики ратови, тодике буне одучиде су биле руски народ од иослушностп, којој су га пређашњи царевп навпклп били. Нови намети, услед све већих сада потреба државнпх, као и несавесна управа чиновништва, све га више притискиваху. Тај развратни дух пзбп јавно на површпну под наследнпком Мпхаиловпм, његовим сином. _ Алексијем Михаиловићсм (1645-1676.). Москва к0 Ј а је досад бпла стожер аутократској властп, прва сепобунп, зањомПсков, паНовгород, свеса незнатнпх повода; ади најозбилнији од свију беше доцнији Донскп устанак подвођством СтанкаРазине, који бп

проузрокован неродицом. Посде разнпх успеха бунтовничких, којпма сдедоваше нљачка, царска војска потуче Разину код Спмбпрска, ухвати га и стреља у Москви. Нов цар, савдадаишп сретно све ове побуне, окрене, умесно. таЈ немпрни дух па реванш нротпв Пољске. Ово беше оно доба, кад интолеранција неразмишљеног нлемства пољског изазва Украјину на устанак, који се, под вођством Хетмаиа Хм^љницког, пзметне у правн рат. Овај рат пзмеђу Украјпнаца н Пољске трајао је више десетипа година, с промеиљивом срећом, док се Украјинцп, крајње озлојеђеип спрам Пољске, не бацпше, коначно у наручје Русијп. Овај рат, у који се умешаше, оснм Русије, још и Турска, кримски Хан и Шведска, поколеба пз темеља Пољску, и свршп се губитком Кијева, Сиоленска п целе Украјине, најире с једие, на посде п с друге стране Дњепра. СадМосква вратп руском државном скдопу цеду јужну и део западпих покрајипа, које су Л.птавцп од ње отцепили бпли приликом иивазије татарске. За владе Алекснјеве бп и позната реФорма црквених књпга, коју је пзвео патријарх Никон с најепергпчппјом потиором царевом У црквенпм словспскпм књпгама ушло је било, пап приипсивању истих разнпх погрешака и уметак. Да би повратпо чпстпну првобптне апостолске науке, иатрпјарх Никон сазва црквени сабор, који одлучи: да се књиге нсправе, алп један део народа и кадуђера опреше се томе, и осташе при старом погрешном тумачењу. За њих беше грех крстити се са три место са два прста, читати свету дитурђију са пет, а не са седам просоФира и т д. Одатде п датпра расцеп у руској цркви, који се, према разним особпнама, времеиом изметнуо у мноштво секата, које н дан дањи постоје у Руспјн. Са реФормама црквених књига почиње и општп ренесапс рускн. Само ће њега други људи и друга престопица пзвршнти- Москва је свршиласвоју улогу. Она је од једне тачке постада свет. Она је осдободида и прикупида руску земљу, уништила Татаре, завладала Волгом, освојила Сибир и отворида иутеве великој свегској трговини, преко Касппјског мора с Персијом, Бухаром и Кином. Подвлашћујући свуда у своме домашају азијски елеменат, створпла је погодбе за будући пренос европске кудтуре у те подивљале азијске крајеве. Створпла је тип владавнне, којп је једини кадар био да је до толнке моћп уздигне. У том свом делу, по своме значају еветском, Москва није штедела пи своју крв ни свој новац. Онаје прегрпела опсаде, освојења, иљачке и паљевине, па се навек дизала из рушевина велнчанственпја и моћннја но пређе. У њепим се недрпма играо један народ пуп стрпљења п пожртвовања спрам своје, знојем и крвљу натопљене, земље. Вдадари московски беху и сами васпптатељи свога народа. Смотрени и штедљиви у приликама, јуначки корачаху без прекида, у пркос свима опасностима којима су взложени биди на дому и па Хорди, једном циљу, рушећп све што им је на путу стајадо, не штедећп нп пријатеља нп непрпјатеља, жртвујући, по иотреби, своју родбпну, пузећи пред Татаром, док не дорастоше да их згњаве н сатру п на њи-