Prosvetni glasnik

У НЕТРОГРАД

ховпм рушенииама остваре своју заветну мисао: државу руску. Москви није сада лако рушити оно што је сама ствсрила п што ју је уздигло до толике моћи. РеФорме ће бнти, дакле, дело друге нрестонице. Москва увиђа и сама вихову нотребу, али нема срца да сече и откида своје месо. Годиће мужа, и већ га је родила, који ће дело реФорме пзвести, али ће Москва остаги ипак верпа својој традицпјп и, њено чедо, Петар, мораће се одвојити од своје мајке, и далеко, тамо на обалама Неве, сместити своје ново кућиште. Ну иишта не чини, Москва ће се подвргнути и тој потребн, прими ће н сама све што је добро и корнсно, алп ће бдити да сувпшпе реФорме не произведу н политички расцеп, као што су црквеве нроизвеле религијозни. Она ће и данас бдити да се њене тековине не упропасте. Москва је, у овом обзпру, иајбадрији чувар руске пмперпје. Алексија Михапловпћа наследи његов прворођени син Феодор ЛлексијевиЛ (1676—1682.), којп на скоро и умре без наследника. За његове владе сврши се и украјински рат. Цела Украјпна са Занорозпма припадне Русијн. Пошто је други син Алексијев био душевно слаб, то је ступио после Феодора на престо, за сад још малолетни Петар I. Велики, (1682—1725.) Руспја је још сада бплаправа азијска држава. У иетвековној борбп са азпјскпм хордама и јаким удјелним кнежевинама, Москва није нмала кад мислити на свој интелектуални препорођај. Све и кад би какав покушај учинила да добави уметнике п научаре нз Европе, који би јој помоглп да изиђе из свог ровитог стања, Пољаци, Шведи и Тевтонцп, бадрим оком пазише да таквп не нређу границу руску. Кад је Иван Грозни послао бво неког Шлита Саксонца, око 1547., да набави пзвестан број инџинира п занатлија у Европи, н да их доведе у Руспју, Тевтонци у Л.ивну заишту и добију од Карла V допуштење, да зауставе ове страпце.. бојећи се, да Руспја не постане јака, ако се дотера. Сигмунд, краљ пољски, прећаше сирћу сваком поморцу еиглеском, који бп се усудпо да превезе у Русију ватрено оружје, џебану, а нарочито Фабриканте. Оно мало научара и стручњака што је по кад кад и дошло у Руспју, није довољно било да ју преиороди. Русија дакле Ивана Грозног н Алексија Мнханловпћа беше још Русија из доба татарског. У тојРусијп, цареви московски сиатраху се као господарп зем.ље п људи, којпма могупотнуно располагати као својом имовином. Аристокрацију сматралп су као своје отменпје слуге. Опа се пред Царем попашала снисходљиво. Никад пред њима није долазила но „челебпћем", и ако је у потајизавере ковала. Без културе, без друштвеног живота, опа није пи могла бити носплац какве велике идеје. Бојари држаху за достојно, да служе цара само сабљом. Махом админпстративну службу у држави вршаху поиовскп и трговачкн синови. Осим Славеногрчко-латинске Академије, оспована тек под царем Феодором Алекспјевпћем, а у којој се предавала п математика, другпх вигаих или средњих училишта, сем чисто духовних, не беше у Гусији. Код судова, постојаше судски двобој. Дужници су излагааи јавном шпбању док се не би ко смнловао п платио

за њих дуг. У противном случају продавани су као робовн заједно с децом и женом. При иснптнма судским постојала је тортура. Смртна се казна врло често примењивала и вршила се: вешањем, одрубљењем главе, дављењем под ледом, бијењем кнутом н натпцањем на колац. Војска беше неправилна. У њој су бпли бојари, иенрпвезани за земљу сељаци, најамници п стрелци. Она беше уређена, одевена и наоружана, по азијском обичају, дугачким песпретним хаљпнама п стрелама, па несиретно оседланим коњпма. Њен „огс1ге с1е ђаМИе" беше остао пепромењен као у старо доба, те се иије могла нпкако мерити нп с једном од новнјих европских војска. Оснм тога морала је сама себе пздржавати. Сељачкп сталеж, постав робом, без довољног моралног васнптања, пао је био у сујеверство, које је негде граничило са дивљаштвом. Трговачки сталеж беше пздожен свим прохтевпма владаочевпм и великашким. Владалац би кашто и сам закупио неки нропзвод плп какву робу и патеривао би народ да је, под казпом, сад из његовпх стоваришта купује, п то по цену коју би он одредпо, до год се све не прода, а дотле би трговци нстпх таквпх производа пропадали. Трговце су глобили још и великаши и чиновницп. Енглез Флечер нрича, да мужпк није марио ни да заради, нпти да штеди. Ако је којп нмао новаца, он би га закопао, да га тако сачува од отмпце власничке. Члшовипштво, у опште, беше неиаспто. Сваки се сматрао да је овлашћен да се у свом положају обогатп. То беше једна од најљућпх рана русках до Нетра Великог. Овоме злу придружи се и друго, које су последњп домаћи ратови увеличали, а на име, хајдуштво. Целе чете, уређене по војнички, наоружане иушкама, негде и топовима снабдевене, које вођаху команданти, и пекад отмене госпође, пљачкале би по друмовима, по селпма, не нрезајући пи да мање варошп па јурпш отму и опљачкају. Домаћп је жпвот пружао врло бедпу слику. У свим великпм кућама беше на стотине робова (дворјана) који вршаху кућевну службу, плиувеличаваху својим бројем сјај велпкаша, нратећп их при њиховом одлажењу у Кремљу на „челебиће" Госјудару. Те робове, великаши пису плаћали, слабо су их одевалп п хранили, а могли су их казнити, продати п унотребљаватп како је ко хтео п знао. Жена је бпла са свпм потчпњена мужу. Он је пмао права да ју, као и своје дете, казни. Пословица руска вели: „Волпм те као душу, шибам те као кожух". Жепа је руска осуђева била на затвор у терем, псто као данас буле турске, или некад византијске жене, у свом гинечеју, откуда је јамачно овај обичај и дошао у Гуспју. Она се није показивала па улпци друкче но увпјена јачмаком. Онајеслабо одлазила п у цркву. Њен је задатак био да управља кућом Све остало време проводила је с калуђерима, калуђерицама и просјацима, или мажући и бојадпшући својелице и косу на хиљаду начина, и дотерујући, не баш увек естетично, своје дражи. Искључењем иак жена пз друштва, људи би постали суровп и порочни, а општа оскудица науке правилаје немогућним сваки интелектуални саобраћај. За последњпх владавина, Гусија је у скоро била сгупила у редован саобраћај с целом Енро-