Prosvetni glasnik

ИЗ ВЕОГРАДА

иом. Она Је сада чешће слала шногоброЈна досданства на стране дворове. Уасењен узвишеннјом дивилизацнјом заиадвом, мнош из ових носланстава враћади би се кући скроз ирожети западним духом, доводећи са сооом ио каквог стручњака. Осим тога, странди су и сами у све већем броЈу додазиди у ^усиЈу, надаЈући се добитку, оидо у трговини, ИНДуСТрИЈИ ИЛИ ДРУГОЈ каквоЈ вештини. Еад су Мадоруси нотиади нод московску имнериЈу, иочеди су прндодазитн у Л1оскву наиреднији људи из ЦПИЈева и уносити заиадиу кудтуру, којом су се и сами напоЈИди биди у додиру с Иољадима. 11етар Ведики, чиЈеЈе образовање напуштено бидо у детињству, наиђе, по удицама московским, иа Један едеменат, који Је скроз дисао заиадним духом, као на Гадидина, МатвеЈева, Додгорукова, Наришкнна и, у њиховом друштву, на ШваЈдарца УХеФора, на Енгдеза Гордона, на Еемца Димермана и остаде, који га напоЈише занадним духом. Иетар је и сам врдо бисхар био, сам Је миого читао иразмишљао, а усдед домаћег раздора омрзнуо је био на навике терема, У друштву са својим мдадим пријатељима, образова веседу сотнију, по обрасцу Јевронском. Ова детиња забава поста осиовом будуће регударне воЈСке руске. Тако исто, играЈући се, научи да дшке утврђења, коЈе је сам, често са оиасношћу живота, осваЈао и бранно у игри. Једном, наиђена чамац Једног Кнгдеза, који се иавезао био наЈаузу. Одмах нареди те му Ходаидез Брент сагради цеду фдотиду, са којом се сам вежбао но Јаузи и Иерејасдаведском Језеру, док се не одважи, да оироба и на бедом мору у Архангедском Задиву. Ади је већ, у то доба, бидо Иетру 17 година, и ночео био самостадно вдадатп. Ну, најцре да видимо какву Је борбу дотде издржао за круну. Кад Феодор умре, браћа, која су имада да га насдеде на престоду, беху мадодетна. То су иавек у ГусиЈН биде нридике за мутна времена. Врховна унравапрешдаје, као обмчно на дому, којом унрављаху сродници по маЈци мадољетиог цара. Ну, душевно бодесни Иван беше од Једне, а Иетар од друге маЈке. Сад наста борба између обојих родоипа, за прездаст. НатриЈарх и дума изЈаве да Је Иетар насдедник престода, пошто је Иван душевно сдаб. Одедствено, регенство Је, но нраву, предазидо на његову маЈку Натадију из дома Наришкинова, још и но томе, што је она бида Дарица -удовица. Оад Миросдавскови, родбпна Ивановој маЈЦИ, почеше потаЈно радити против ове оддуке и, иутем буне коју су помоћу стредаца дигди, посгитну да побиЈу неке између гдавнијнх чдапова Даричине родбине, да нрогдасе уз Иетра за Дара и душевно сдабог Ивана а да истакну за Гегенткињу даревну Оофију , рођену сесгуу Иванову. Оад ОоФИЈа ноче сама царовати, осдањаЈући се на своју родоину и своЈе прнстадпде. Н >ена иодитика, за то време, не донесе никаква пдода Гусији. Два похода која је предузеда против Татара кримских осташе без уснеха, а и у Азнји устуни Кини наЈпдодниЈе краЈеве око Амура. У земљи самоЈ одржавада се нутем спдетака и оуна стредада, који су биди огорчидп срде мдадог Петра и оставндп му најдрње успомене пз тог доба, док, на но-

сдетку, у таквој једној нобуни, коју изазва СоФија и њене пристадпце, а у којој живот Иетров беше дошао у озбиљну опасност, не успедају збаци и затвори у Дјевички Манастир. Оад Иетар, ма да Је још имао уза се брата Ивана, ноче сам цароватн. Ирво што наумн, оеше, да доведе ГуснЈу у иепосредан додир са западним образоваииЈим светом. Бедо море,крозкОЈе једотдетекда поморска трговина руска нреко Арханхеда, небешезато згодна, штоЈевећидео 10дине смрзнуто. Бадтијско море беше у рукама Шведа, иротив којих, мишљаше, да ГусиЈа ниЈе још сиремна ратоватп с успехом. Убог тога окрене се Дрном мору, куд га Је упућивада традицнонадна мржња руског народа против Татара и чежња за Дариградом. Ирви поход иротив Азова оста без успеха зато, што Иетар не имађаше дађа да онседне х'рад п с мора, што му воЈска, коју Је он тек засновао био по евронском обрасцу, беше још неискусна, и што га немачки пнџинир Јансен изневери, нрешавши непрпЈатељу. Сад Иетар започе, дуж цеде реке Дона, градити дађе и гадије, под руководством мдетачког адмпрада ./1име, доводити нове инџпиире и дотеривати воЈску. 1одину дана, посде тога, Нетар ионово нападпе на Азов с коххна н с мора, и освоји га, на веднку радост руског парода и удивљење Нвропе, коЈа се и сама радовада овом уснеху младог руског Дара, због мржње коју Је гаЈида врема Гурцнма. Иетар, постигавши оваЈ успех с преустројеном во-јском и фдотом , о којој дотде Гуси нн ноЈма не имађаху, осмеди се, н поче заводити евронске реФорме но свима струкама државним; носда мдадиће да уче у Европи ра^не науке, а и сам се одважи да путуЈе, и днчно види и изучп оно у чем оскудеваше. Новерившн управу земаљску бојарскоЈ думи, упутн се преко Немачке у Ходандију и Ингдеску, где нроведе некодико месеци. У путу за Мдетке, стиже му гдас да су се стредцп побуниди, те се мораде вратити. У ГусиЈН, у самоЈ Москви, беше, као што видесмо људи, који држаху за ведики грех казати „Исус* место „Нисус", јести тедећег меса, бријати браду, обдачити се у узане и кратке хаљине. Ти људи, чији су редови биди још густи у Гусији, видећи мдадог цара да сам греши и да и њнх још натеруЈе да греше нротпв старих обичаја, да реФормише све установе земаљске, да путује но иноверним земљама, н њихове језике учи, иочеше радити против њега н назнвати га свакоЈаким имеиима. Нарочито стредцп бејаху перасиодожени нрема њему што имје умањио важност завођењем стаднередовневоЈске. Средиште свих тих незадовољника оеше Даревна СоФИЈа, као што ће доцниЈе бити Иетров рођени оин с маЈком. Ио свом новратку с нута, оздоЈеђен на стредце што ха аометоше у његовим циљевима, сетнвшп се пропасти своЈе родбпне п страха п оиасности, које је п сам ххретрпео од њих у своме детињству, веома иооштри казну, коју Је побуљенпцима био већ изрекао војни суд, а иосде од.мах за тим, кад пдануше стрељачке оуне у Астрахану, укпие стрељачку воЈСку п замени Је новом, коЈа је бида по обдику евронском. Оестру пак Софију и жену Евдокију, која се непомпчно држада старих оби-