Prosvetni glasnik

чаја и за њих се залагала, постриже и затвори за навек у манастир. Ова одлучност младог дара и његова неодољива жудња за реФормама занадним, показује нам, да се он неће зауставитп на своме путу. Догађаји ће га одвестн, сада, другнм диљевпма н на друге позорнпде. И ми ћемо с њпме напустнти Москву и поћи за његовим стопама иа Неву у Иетроград. Али пре, но што бпсмо се упутилп том далеком граду, разгледајмо, за часак, позорннцу, на којој су се толике драме однграле. XII. КРЕМЛЉ. — КитАЈ -ГОРОД. — ЦрВЕНА ПИЈАЦА. — СпОМЕНИК МиНИН И ПОЖАРСКОГА. '10БН0Е МЕСТО . — С ОБЛР В АСИЛИ.ТА Б .ЈАЖЕПАГО. — СпОМЕН ЦАРУ ОСЛОБОДИ ГЕЉУ. СпЛСКИЈА ВРАТА. Кремаљ') је Москвп што је Акроиола бпла Атиии н капнтол Риму, он је „городиште", око кога се цела Русија прибрала. Еремаљ беше средиште 1фх01ше уираве. У њему су стално обитавали цареви, патрпјарси и веледостојницп земаљскн. У њему су се постепено стекле највеће светиње народне. Прва утврђења Кремља, подигпута на боровпцком хуму, поред реке Москве, бејаху од дирека, плегера и земљаног насина, а и зграде у Кремљу беху такође од дрвета, Под Калитом започе, а под Иваном Великпм заменп скоро сасвим камен, н то бела, тесана стена, дрвепу грађу. Иван Велики дозвао је био, као што впдесмо, зидаре из Италије, којп озпдаше Кремаљ у наоколо, украспше га новим кулама п сгрељанама, спабдеше га велпчанственнм капијама, подземним ходницима и тајннм излазима. Тако исто цркве п палате, које су се затекле бпле од дрвета, бише срушене и замењене каменим здањнма. Овај рад наставпше и наследници Ивановн. Кремаљ иредставља неправилан троугао, чија се основа наслања на реку Москву, а угао на сунротној странп иде правцем северо-запада. Обим Кремља пзносп два кидометра и четврт, а улазп се на иетора врага, од којих су најчувенија Спаситељева врата, наЦрвеној пијаци. Неносредно до Кремља, а са стране где је Спаситељева капија, дпзале су се палате бојара и дућани богатпх трговаца са њиховпм дворовпма. Да би се стаиовници овог краја боље обезбедили од упада непријатељских, а п Кремаљ чвршће утврдио с ове стране где беше слабо заштићен, Дарица Јелена (Глинскајева), мати п регенткиња малолетног Ивапа Грозног, опаше овај крај бедемом, и по имену свог рођеног завичаја, прозва га Кптајгородом. Ови бедеми постоје и данас у целинп. Упутимо се сада Кремљу, преко Китај-города, у који ћемо ућн кроз иста врата, кроз која смо п прве вечери нашег доласка онако случајно ушли, Ј ) Кремаљ, Крем, Кренив, употребљавало се у старо-руском јевикуу смислу утирђеног логора. А ова је реч постала, вероватно, од кремика, 8Пех. Стари су народи правиди од кремика алат и оружје зато што он бепге пајчвршћи камен, те је њима представљао у то доба наш челик. По свом појму черстоће пренесена је ова реч и на јака утврђеља исто као што ми данас називамо »челичним« нешто што је чврсто.

а за која сада дознасмо, да се зову „Нпколскаја" Пред нама се отвара она дугачка Нпколскаја улица у којој је Славјапски базар. Одмах при улазу у ову улицу спречава нас од даљег продирања гомила света, која се зауставља пред часовњом, ако се добро ономпњемо Атонског Подворја 1 ), у коју скоро сви без разлике, који пролазе целог јутра да се помоле, исто као и пред Иверскијом часовњом. По странама улице отварају се, у дугачком нпзу, многобројнн дућани, пуни разног еспапа, у коме преовлађују црквене утварп, примамљиве са скупоценосги ковпина и тканмна, као и са вештпне израде. Ирн крају ове улице очекује нас вилпнско пзнепађење. Пред нама се отвара, као у каквој чаробној панорами, чувена Црвена пијаца (краспа нлошчад), позорпица свих велшшх догађаја рускпх. Она је, извесно, најзнаменнтпја пијаца целе Русије. На њој се скупљао народ у радостп п у несрећи, преко ње су прелазпле све војске, домаће и страпе. На овој нијаци оглашаванн су законн земаљски као п све радосне вестц народне. На њој су тако исто извршена н странша крвопролпћа. Жртве Ивана Грозног ту већпном свршаваху свој живот. Ту беше изложено, на поругу светине , мртво тело Лажног Днмнтрија. Ту бесна светина докотрља труп илеменнте жртве, Матвејева. Петар Велнкп вешао је својпм рукама, па овој ппјаци, и натерпвао бојаре да и самп вешају, певерне стрелце, док им њпхове жене и деца певаху мртвачке молитве. Ова је ппјаца, у сваком погледу, достојна порта Кремља. На сунрот пзлазу из Николајевске улице, дпже се впсокп, нама већ познати. исторпјски музеј , који нас првп међу зградама Кремља, пзнепађује новином своје архитектуре. До њега нам се указују двадесет метара високи бедемп Кремља, сви од тесапог белог камена, по врху зубасти, с кулама испрекидани, час округлпм п виткпм као на мунари, час четвороуглим п дебелпм као праве куле, овде зубастим, испупчепим котурима обвпјени, онде сложен из неколико редова концентрпчннх спратова, снабдевенп стрељанама, начпчкани чупковима, стубићима, луковима, Фризовпма, шпљкастим врховима, крстовима, орловима, крунама, заставицама, које се сјаје од блеска позлате. Иза бедема, приказују се зачуђеном погледу небројена кубета кремаљских храмова и налата, сваковрсног облпка и величпне, које се сјаје такође од сплне позлате, мислио бп нека Фантастична шума, која се на један пут скаменпла. Чим даље човек пође по овој, скоро 300 метара дугачкој и псто толпко сада широкој, пијацн, све га нови прпзорн изненађују. Овде га зауставља масивни споменпк Минина и Пожарског, подигнут 1818. године, кад је, равно после 200 година, упад Наполеонов (1812.) оживео успомену на ова два пређашња избавптеља руске земље од странпх упадача. На впсоком четвороуглом постаменту, свуда у наоколо алегорисјким Фпгурама украшен, нутка врли касаиин Нижњин храброг, али још од стечених за домовину рана болешљпвог, Пожарског да предводн свету војпу против душманина. У дну пијаце, преко овог споменика ') Кад бејах у Москви, српско Подворје бешеуиражњено .