Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

зауставља још из даљпне зачуђен поглед посматрачев, неки ибрпдични скуп кубета, пдавих, дрвених, зедених, ноздаћепих, којезасењују оао својпм шаренилом. И нехотично, човек се пита, каква ли је то зграда, јер не може на мах схватити да је то храм „Покровски Сабор", прозвап такође „храм Васидија Блаженаго". Чудновата зграда, која не одговара ни једпом довде нознатом облнку, већ је, сама за се, једна особита врста, склопљена пз неких дванаест петнаест куда, које се свршују кубетима. Куде су везане међу собом уметцпма (доградама), сваковрсног облпка п скдопа. Цела је зграда у наоколо пзрађена на угдове који образују многобројна прочеља негде угнута а негде иснупчена, снабдевена портадпма, тремовима и прозорпма, час на један, а час на два реда — негде пак под самим кровом. По једном прочељу превлађује лук, по другом само праве линије, овде готски тип онде ренесанс, Ломбардски иди, понајвигае, старо-руско-орјенталнн стид. Ову чудновату зграду крувишу још чудноватија кубета, округласта, коцкаста, посађена на бубњевпма такође сваковрсног скдопа виспне н боје; највпше средпне као звонпци, завршују се шнљком, по врх којега додазп Фењерчић, иад Фењерчићем кубепце надкриљено крстом и стојп, са својнм псбочнима у највећој опрецп по сразмеру, склопу и бојп. Ова Фантастична зграда рекао бих састав је из свију могућиих обдпка архптектуре које је, сваке ноједине народностп простраие руске имперпје, ту донела ио једап примерак, као узор своје вештине, пз Киие, Туркестана, Сибира, Русије п сазапада, иа је вешта рука неког архптекте слила све те прпмеркеуједну целину, у којој намерно превлађују орјептални мотиви. У пркос свима контрастпма сразмера, обдпка п боје оставља на посматрача упечатак потиунехармоипје, Да ли је ову мпсао хтео баш да пзведе архитекта којп је сазидао овај храм, не знам, адпје његова иојава кад га по други пут прегледах, пробудила у мени ову мисао. Ушавшп у овај храм, кроз прва врата на која напђох, бејах, не мадо, пзненађен кад се нађох у једном маленом придјелу који никако не одговараше спољним сразмерама храма. Тражећи узроке овој несразмерности нађох, да је храм подељен нанекпх десет или дванаесг посебних црквица, поређанпх у два спрата, једне над другима, везане међу собом ходнпцима н степеницама. Придјел у који уђох беше буквално оплочен, цео, по дуварима златом или нозлаћенпм сребром. Овај је храм сазпдао за владе Ивана Грозна 1554. године као успомену на освојење Казана, неки италпјанскп архитекта, коме је, по иричи народној, дао ископати очи, кад га је довршио, да не би другима слично чудо сазидао. Одмах до храма Васидија Блаженога налази се једна мала округда узвишеност, озидана каменом, названо „.Добное место", које је некад служило за губилшите. Са Лобноег места оглашавани су народу нови цареви и њихови укази. Са Лобноег места цареви су и самп, у важним прплпкама, држали беседе сакупљеном народу, те је са ових успомена интересаитно, историјски важно. Северну страну оре пијаце граниче ограде

Китај-города, у прочељу којих дизао се гостињи двор. У тренутку кад ја бејах у Москви та се нространа зграда рушила. На простору добивеном овим рушењем дићи ће се, или севећ дпже, достојан споменик цару осдободитељу кубетом које је подожено на стубовима у руском стиду. Кад се човек са Лобноег места окрене Кремљу, отварају се пред њим „Спаскија врата". Ми приметпсмо већ у нашој шетњи по Москви троја Кремаљска врата, Спаскија су четврта, а мало ниже на југу, на истој странигдеи Спаскија, надазе се, и нета, Николскпја врата, вроз која су ушди сви освојачи Кремља, Татарн, Пољаци и Французп. И ако је за свака ова врата везана ма каква хпсторпјска и народна успомена, од свпју су ипак најчувенија Спаскија врата. Кроз о: а врата пролазе све свечане литије, кроз њих улазе цареви у Кремаљ на крунисање. У времену, које мало пре ирелисгасмо, допраћени би биди пред ова врата сви на смрт осуђени да се последњи пут помоле пред Спаситељевим ликом који се налази над вратима, откуд и име „Спаскија врата". Ова су врата тако поштована код народа, да ник<>, без раздпке, не пролазп кроз њих, а да не скине капу. Исподових врата, као и испод већег дела Кремља и манастира ван Кремља, Наполеонова војска направила је бпда лагуме. У журбп, у којој побеже из Москве не досие он да запали све Фпгиље у овпм лагумима, или већ упаљене, одважнп Козацп и појединп грађани, угасише и на тај начин сиасоше од нензбежне пропасти многе спомепике, међу њима п Спаскија врата. Ова су врата као кула подељена на више концентричних спратова, чијн се врх свршапа шпљком надик на звонпк. На висини бедема, има мада тераса око које је Стрељана, одавде па до врха кула је вешто испуњена архптектонским украсима. Ову је каппју сазпдао 1491. године итали>нски архитекта, Пјетро Соларпо из Милана, а шиљак је дозидао над њима некн енглез Головај 162(3. године. С једне и друге стране капије надаш се по једиа часовња. XIII. Видик саКремља. — Стари царски дворац. — Сјај царева Московских. — Како су се цареви венчавали. — Царски Кремаљски музеј. Ако нас је црвена пијаца својом појавом изненадида, Кремаљ ћенас, својнм прпзором очарати Кад уђох у Кремаљ кроз Спаскија врата и нађох се одмах на царској, на пмнераторској пијацп, које, једна уз другу, запремају цео југо-источни бок Кремља, бејах просто усхићеи и задовољен велпчанством призора којн се предамном открио. Ппјаце, које споменух, простпру се баш по врхунцу хума, на коме рекосмо да је Кремаљ основан. С тога се п поглед са ове тачке простире над Москвом. С једне стране дпжу се пред нама кремаљске разнодпке зграде, падате, храмови, манастири, торњеви, звоницп, са свима својим особинама који маме наш погдед п нривлаче нашу нажњу. С друге стране, поглед се пружа преко бедема кремаљскпх, — који су овде по стрмини хума — далеко но пространој Москви, од утока