Prosvetni glasnik

ИЗ ВЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

Јаузе, до горостасног Спаситељевог Храма, и даље у подукругу, да голо око не може сав иростор да прегледа. На том простору, по својој природи таласастом, опитомљенпм честпм баштама и перивојима, између којпх тече впјугасто река Москва, одскачу својим шаренилом годеми редови кућа, над којпма бљеште сјајем својега злата, мпогобројна кубета манастира и храмова. Међу њима Храм Спаситеља приказује се са ове даљпве целом својом величанственом појавом. Све то, увеличано призором околног Кремља, застрто у овом тренутку танком маглом, кроз коју час пзбија снег, час сунчани зраци — упућује посматрача на оправдану мисао да је ова тачка Кремља један између ретких прпзора светскпх, које су природа и уметност подједнако уздигле до једпнствености. Нагледавши се довољно овог нризора, стадох посматрати унутрашњост Кремља у његовим појединостима. Највећп део његове површине запремају трговп, царске зграде, храмови и манастирп, а тек најмањи део домови малог броја становнпштва које у њему живи. Појава је, у опште Кремља, као и црвене пијаце пријатпа, весела, светла, углађенакао у најлепшој престоници. Према раздпчптом добу његовог дотеривања посе и монумептп кремаљски приметна обележја сваког доба Ту су скоро сви стидовп заступљени. Старо-рускп, са Сабором Спаса на Бору и синодадном (па!ријаршијском) палатом, впзантијски, са свима храмовпма; лолбардскп, са успенским, архангелскпм и благовјештенс пм Саборпма; готски са Вазпесенскпм манастпром, ренесанс (европскп) са новпм царскнм двором. Стари је царски дворац, већим делом уништила Француека војска при излазу из Кремља. На том месту цар Никола даде сазидати нов дворац 1839. год. који после десет годипа би довршен. На њ је утрошено око 50 мидијуна динара. Уздужцедогњеговогирочеља, са јужне стране, а до впсине првог спрата, пружа се . 122 метара дугачка тераса на аркадама, поврх које пење се здање још са два спрата у впсину. Површина кој I обухвата цедо здиње у облику четвороугла износи на 15 хпљада квадратних метара и броји до 700 разних просторнја. Међу њима најчувеније су парадне дворане, шест на броју. а на име: св. Ђорђа, Св. Александра Невског, Св. Андреје, Свеге Катарнпе п и Св. Владпмира, по називу вптешкпх редова руских, украшене, по златном пољу, бојама дотичних редова, и шеста Гвардпјска дворана. Највећа од свпју 'Ворђевска двора :а, 61 метар дугачка, основана на 36 пидастра и стубова од бедог мермера, 16'/ г метара впсока, а украшена је грбовпма руских иокрајина и мермерпим пдочама, у којима су златним словпма урезана имена иуковнпја и вптезова Ђурђевског реда. У садп Св. Андреје налази се ц фскп престо, сав од сува злата, а тако и у сали Св. Катарине престо за царицу. Сјај п богатство ових дворана, као и укусност п раскош стана престолонасдеднпаовице увр;ићују знадци у ред првих, ако не можда и једипственлх, дворана светскпх. Ми ћемо иматп прилике да се уиознамо пзбдиже са овим сјајем и богатством у Петроградском двору. У Москвп

је важније за нас да пређемо одмах у источна и северна крпла ове падате где се налазе .још жпви остацн из доба Ивана Великог, Ивана Грозног и њихових наследника. Од старе царске престонице остали су до данас више иди мање неповређенп „Терема" п »Грановитаја падата" које су обе утедовљеие новом дворцу. Њих је сазидао за владе Иваиа Велпког у другој половпнп нетпаестог века пталнјански архитекта, те и иосе на себ*. обележје грађанскпх итадијанских грађевпна тог доба, ломбардског и ренесанс стила. Велике и простране степепице од гранпта, пазване „Црвене степенице" уводе са стране Успенског Сабора у Грановитају (од коцкастог камена) палату. Ове су степенице знаменнте у псторији Москве. Са њих су се показивади царевп руски своме народу. На њима је Иван Грозни дочекао ппсмоношу кнеза Курбског, пакадје саслушао опору садржину писма, прпковао нисмоношину ногу на њнма, својом великом окованом налицом, коју је навек са собом носпо. К '-'Д С У се етрелцп побуннли, у време мадодетства Пегра Великога, нл овим степенпцама, погпбоше царичпна браћаНоришкини и пдеменити гроФ Матвејев са многим својпм пријатељима. У грановитој иадати отправљанн су ннострани послови, свечано су примани страни иосланпци и даване свечане гозбе. Велпка ирестолнп дворапа п данас постоји, мал не као у време првпх Гоманова с исгнм бпбдијскпм сдикама по зидовима, у новије доба наме игенпм, с гмо шго она данас служи за гозбу. Првобитно зидовп овј дворане беху превучени боршуном. При свечаним ирпје мпма до стотину бојара у пајсвечанијем здатнотканом руху одевенп, дочекали би страпог посданика у предсобљу ове дворапе у знак ночасти. Одавде бп посланик уведен био у престону дворану, где би га цар дочекао на златном престолу, одевен и сам у здату, са круном на глави, са скиптром у руци, окружен свештенством п велпкнм достојапственицима државним, који су такође одевенп у сјајнпм каФтанпма извезенпм, златпом жицом везани, док би у наоколо дворане поређаии стајадн тедеспихранитељи царевн са сребрном секиром о рамену. Под бп дворане застрт био богатнм ћидимима, а по прочељу празних дувара понамештади би се, за ту арилику, пад застртим асталима, украси и посуђе од здата и сребра драгим камењем окована. За време прпјама. царица би пратида свечаност кроз вратанца, којп је спабдевен густом решетком јер нп царпцама као ни другим руским женама не беше у то доба слободно указивати се са откритим лицем на јавпост. У непосредној бдизпни до ове дворане надази се друга, названа »Златна дворана", која и данас ностоји, а у којој су пређе царице прпмаде (само свештенство и женски свет). У овој дворани цар би пстог дана угостио страног посданика. Придиком ручка, заменио бп здатне са сребрппм одеждама и другом би круном украсио своју главу. Цар би засео у нрочељу дворане са посдаником за нарочпти сго на коме је најбогатије посуђе. У срединп дворане стајао Је и други по-