Prosvetni glasnik

6*

ИЗ бвограда У петроград

већи сто, на коме је такође најбогатије посуђе, као: вазие, пехарп, бокалп, водоскоцн п т. д- од сувог здата, драгим камењем украшено. У дну дворане око зидова поседали би око празних столова, који су застрти само белнм чаршавом, велики достојанственпци државпп, одевени сада скупоценом самурпном. Пре но што би благовање -започело, цар би сваком госту послао хлеб. Приносилац овог хлеба, орловио би при предајп госта: „Госјудар руски, велпки кнез Московски (име владаоца) поклања ти (пме госта) овај хлеб", на шта би дотични гост устао и поклонпо се. Сад би и гости послужени били свим јелима царског астала. За време док би трајала гозба пред све би се остале донело скупоцено посуђе, док му више не би било места. Овим изобиљем драгоцености хтео се иоказати сјај страном представнику. И заиста има пзвештаја странпх иосланпка пз тог доба, који се враћају својпмдворовимазадпвљенпиусхићенп раскошју и сјајем руског двора. При сличним гозбама Цар би често обдарпвао каквим скупоценим комадом, или целим једним прибором, овог посуђа кпежеве и бојаре, своје госте, а некад и посланика, и кући ии га слао у знак наклоности. Остаци овог посуђа находе се у кремаљском музеју, који ћемо скоро ирегледати, једва до хиљаду комада на броју, јер у доба пољске окупације Кремља дума је била приморана, да већп део овог посуђа, претвори у новацкојим је исплаћпвала краља Спгмунда војску. Из грановитаЈе улази се у терему, палату за становање, на четири спрата, чија су два горња дозидана под Михајлом Феодоровпћем у првој половини седампаестог века п свршује се по врху са „бедведером" због чега је и прозвана и „белведерпаја падата". Главни се спрат састоји из впше °Д а Ј а > У којима су цареви становали, ту има трапезарија, већница, у којој се државно веће састајадо под председнпштвом царевим: ту је престона дворана, пди царев кабинет, његова спаваћа соба, и ораторпја, „молелнаја". Све ове дворане, не баш простране, задржаде су исти намештај и распоред као у доба иосдедњег Рурпковића, којп и сврши живот 1682 год. на оној од дрвета изрезаној постељи која се и дапас у „опочпвалној" одаји надази, закриљен истим свиденим китајским завесама, као и онда. У „благоваоној" одаји намештај је од храст^а дрвета, а зидови су сви адфреско исписани, слпкама Спаситеља, којег окружавају четирп еваигедиста, сликама Светог Цара и Царице Константина и Јелене, в. кнеза свет. Вдадимира и св. кнегиње Олге и т. д. У кабинету царевом, здатоцрвеноздатним бојама пшараном, надази се, у истом угду, као и пређе, царски престо са ћидпмом, који су, по предању, саме царевне извезле. Прича се, да је уз прозор, до престода, висио ковчег, који би се до на земљу спуштао, а у којем би проситељи бацадп своје молбенице непосредно до руку царевих. Већспца је проста и хдадна као што су морали и самп већници бити, без украса и сјаја, кдупе и стодице једипи су јој намештај. А међу тпм, кодико се и каквих животних иитања није у њој решавало. Ови остаци, ма колико малени били, живи су сведоци једне прошлости пуне судбоносних

догађаја по руски народ. У њима је Иван Ведики смишљао евоје планове који су диглп Москву до ведесиде. У њима је донесена одлука подИваном IV да се започне реакцпја против азпјских елемената, освојењем Казана, реакцпја која п данас посде три века још траје. Они нас живо подсећају на сјај којпм је Васидије III пропратио своју женпдбу са кнегињом Глпнскијевом. Ове одаје одјек>ју још радоснпм ускдицима великаша и народа, кад у њпма очекпваху додазак младог изабранпка народног, првог Романовпћа. Оне намј.»ш причају опо весеље којнм је цар Алексмје Михајловић пропратпо рођење свог омиљепог малог Петра, данас у нсторији »Великог". Оне су сведок, и грозних умпшљаја и пакдених сплетака Гудунових, као и благости и побожности цара Феодора. У њима је Иван Грозни, смртно ранпвши свога сина, урлпкао дању и ноћу од жалости, као бесомучан. У њима су злочиначке руке паклених дворјана отровом иптале многе ноносите царице, како би се средством нове женидбе цареве, докопале вдасти. По овим просторијама јуриле су бесне чете стрелаца, пдеменитом крвљу попрскане, — вођепе осветом, завишћу и братском мржњом,... Ко би све могао испричати што у тајнп своје немости држе закопано ове стене, како радосног тако и жалосног, како ио владалачки дом тако и по народ руски: Иосдедњи цар, који је кратко време у овим одајама проживио, беше Петар Велики. Из ових иросторпја, ми нећемо ире изићи но што испричају, како су се вдадаоци московски венчавали. Кад би се цар, или његов син, хтео верити, разаслала би се окружница свима обласним управитељима, да изберу најлепше девојке, бојарке, у свом домашају, н да их иошљу у Москву, између којпх ће дотнчни мдадожења изабрати младу. Таквпх је депотнца прикупљено бидо за Василија Ивановића 1500. Посде првога избора, хиљада их отпадо и 500 би посдато у Москву. Међу овима, Ведики је кнез садг учииио други избор, задрживши их најпре 800, па 200, па 100, па 10, које бабице и декари прегдедади, па најдепша и најздравија међу њима постада је царицом, а њена родбина би сада заузела све важније иодожаје у држави и на двору и управљала би земљому име владаоца. За жепидбу Михајла Романовића. посдато је бпло у Москву 60 најдепших девојака, пробраних из најотменијих породица бојарских. Кад су приспеде у Москву, довезене су из свога стана на царским екипажама, у пратњи својих мајки иди друге женске родбине и једне придворнице, представиле су се одмах, у наводобпвешш хаљинама царевој мајци. Затим је родбииа понамештапа по страним домовима, а девојке у једној нарочитој царској соби, у којој беху кревети поређани за њих, задржавшп свака уза се своју придворкињу и завежљај ноћних хаљина. Око иода ноћи парева мајва, МарФа, увела је Михајида у ту собу да прави избор. По прегдеду, мајка га заипта, на коју је од девојака зауставио свој поглед. Михајло одговори, на придворкпњу, која је пратила једну од девојака. Кад му мајка, упрепашћена, примети,