Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

да то не може да буде, да ће тиме увредити све бојаре, Михајло одговори, да он неће нпкад и ни ношто, ма какву другу деиојку за зкену. И ако је она бедна, аар није и ое триео прогонство и нужду? Мајка не пмађаше куд, требало се без одлагања одлучити. јор јутром, морао је дар да огласн спечаио своју невесту у Успенском Сабору нред Иатријархом и остадим*свештенством. Мајка пристаде, па запитавши се за пме и порекло ирпдворкиње, би извештеиа, да се зове Евдокпја, да је ћерка сиромашног можајиског дворјанпна, .Аукпјанл Степаиовпћа Сгрешњева, а к томе, далеки род девојке коју је дворпла. Евдокија иостаде царрцом узнајодушевљепије клидање парода н иоред врло дирљивих призора, које је у ње ињене родбине изазвала ова изненадна срећа. Овај је обичај трајао ири руском двору 150 годпна, од Василија Ивановића до Алексија Михајловића. Ову нашу бледу слику сјаја, којом су се окружавали московски дареви, мп ћемо још допунити кратком шетњом по оружаиој палати, то јест, ио кремаљском царском музеју. У московско добапостојала је »Болшаја казна царска" т. ј. главна царска благајнпца, којој су припадале творница оружија и радионица скупоценог посуђа, коњушница, складиште скупоцеапх кожуха, из којих су подмприваие царске домаће потребе и слати поклони страним дворовима, нарочито гласовити московски оклоии,шлемовн и сабље, ханима и мурзама на истоку — а по некад водила бп се одавде и корисна трговина. На месту где је пре била творпица оружија, сазидана ја 1849. године нова палата на два спрата, попречно уз нов дворац кремаљски. У овој падатп смештени су сви старински остатци из тог доба, а нарочито све што је лично припадало владаоцима московским и учпнило светсм њихову успомену код народа, као: иконе пред којима су се у својпм домовима молили, знакови њиховог владалачког достојанства, њихово лично оружје, њихове одежде, њихово посуђе, њихови тро#еји, примљени поклони, једном речју све што подржава њпхову успомену и буди поштовање спрам њихових сенп. Сјај и богаство које се ту стекло надмашује све слично што се може видети ма у ком било јевропском музеју. Између ових, за Русе најсветијих, успомена, први, по реду, долазе знакови зи крунисање првовенчаног в. кнеза кијевског Владимира Монамаха, а то су златни венац, нарамвица (свете Барми), јабука државна и колајна са крстом, којије иослао из Византије, цар Алексије Комнен, 1116. године По предању, здатни венац руских царева био би иајстародревнији од свију круна јевропских. Поред ових надази се у музеју и других многобројних: круна, капа, нарамница, јабука, скиптрова, жезала и колајни, разних облпка и украса, што је припадало појединим владаоцима московскпм, пли владаоцима освојених страних царстава као Казанског, Сибирског, Грузинског и Пољског. Међу њима круна цара Алекспја Михајловића броји 2500 само дијамантских, без осталих каменова. Један рубин на врх крста ове круне процењеп је, за владе Петра

Великог, на четврт мнлијуна динара, што не вреди цела круна ! Царских престола има више на броју. Они засењују посматрача својим сјајем и удпвљују га вештпном израде. Нијважнији од свију .јест престо од слонове кости, што га је царевпа Софија Палеологова донела у мираз Ивану III. Овај престо са впзантијским двоглавим орлом, који је Русија као свој грб усвојпла, подржава живу успомену код Руса па наследство Византије, и даје њпховпм предузећпма у овоме правцу као легптиман печат. На овоме престолу налазе се, заиста чудновато, урезане еиизоде пз живота Орфејевог, што указује, можда, на његову стародревност и у самом впзантијском ондашњем (кад су гаТурци освојилн) царству". После овога прпвлачи пажњу, својим богатством, престо Ивана Грозног, поклон персгјског шаха Абаса I, сав од сувог злата, са ког се сјаје засењујућим блеском, до девет хиљада драгпх каменова. по том је историјски пнтересантан престо пољскп, на коме се крунпсао цар Ннкола. Поред царских знакова и престала има и богата збирка одежда ихаљина, које су облачили цареви и царице при крунисању. Оне су пнтересне са кроја п пзрфде. Ту су балдахини, странп ордееи, читави троФеји државних мачева, штитова, штегова који су такође служили при крунисању, уз портрет руских владалаца п владарака, који су венчавани овим крунама и којп су седели на овим престолима. Такође неоцењиве су вредности дворане у којпма је понамештано посуђе и утвари, што је служило царевима прп гозбама или је красило при свечаностпма њихов дом, као: чиниЈе, тањири, бокали, пехари, легени, ностаментп, механички водоскоци, сатовп и других. хиљадама на броју, међу њима п покдони страпих владалаца п бојара. Све су ове утвари и иосуђе махом од злата, сребра, украшене драгим камењем, од слопове кости, златом и камењем пнкрустиране, од седефа и кристала златом и алем-каменима оковане. Вредност ових предмета ве састоји се само у тежинп скупоцепих метала и у мноштву драгог камења, већ и у власасто испревијаном Фплиграну, у гдатком емаљу који се прелива, у правилној цпзелацпјп и чакањењу, што чини многе од ових предмета узоритим. Осим њихове стварне и уметничке вредности, има предмета који су и са иеторијског и археолошког гдедишта врло важни. Међу овима два рога за ппће, обложепа један златом а другп сребром. Затим, сребрна чашка (тасна) квеза Владимира Давидовића Чарниговског из прве половппе XII века; сребрна здела, позлаћена, са натписом „Симеун Иваиовић" (горди) нз половине XIV столећа и онда, редом, скоро свпју владалаца. Оружјем из најстаријег доба до модерне острагуше испуњсне су три велике дворане. Ту има оклопа, штитова, шдемова мачева са побожнпм натписима и емаљиранпм сдикама, златним балчацима, и окованп драгим камепом у корицама. Шлем в. кнеза ЂорђаН Всевододова, нађен укопан на месту где погибе, у битцп против Татара 1237, године. Велико-кнежевски знакови и стег Димитрија Донскога, које је собом нашао у битди на Куднкову