Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

Богато оружје Инана Грознога и славнп војводски знакови, сабља, богато украшееа драгим камењем, Пожарскога. Од троФеја најзначајнпјн су, у исторцјском погледу, сабља, мамузе п стеговп Карла XII, отети у одсудној биткп на Полтавп, портрет Наполеонов, заплењен у Брпслу, престо шаха перспјског Абас-Мирзе , кад су Русн под Николом I заузели Техеран, прегго Кпванског Хана, заплеаен187У. годпне, п цео низ попрсннх киповапољских краљева, заплењених у варшавском двору. У приземаом спрату смештене су сјајне кочије, саоппце и седла владара и патрпјараха, који су их употребљавали прп свечаним приликама Сјај п богатство овог музеја није у овим редовима нп најмање исцриена, оно се неда описаги; њега треба видети п потанко испитати па да се може достојно оценити. XIV. Сабори Кремаљски, Успеноки , Архавгелски и Благовештенски.— Ломбардски стил у Кремљу.—Успенски Сабор, руска жича, и гробнида патријараха.—Ризнице руских ХРАМОВА и МАНАОТИРА. БлАГОВЕШТЕНСКИ дПРИДВОРНИ^САБОР. Архангелски, гробница владара московских. — Сабор Спаса на Бору, најстарији храм у кремљу.—вознесенски манастир, гробнице владаркиња московских. — ивап велики. Цар-Колакол, Цар-Пушка стари. — Патријаршијски двор, са принадлежним му Сабором дванаест апостола. — Ризница ПАТРИ Ј АРШИЈ СКА. Владаоци Московски нису се само окружавали сјајем, они су п побожношћу увеличавали углед свог узвпшеног ноложаја. Кремаљ је, управо, препун цркава и манастира, које су већином царевп засиовали. Њих има у самом Кремљу око петнаест а са Китај-городом око четрдесет на броју. Најважпији међу Кремаљским храмовима, својим опредељењем, и најузоритији, својом архитектуром, јесу Сабори, Успенски с ирпдевом „Патријаршпјски" , Архангелски и Благовјештенски придевом иридворним, п ако су сва трп храма служила подједнако дворскнм обредима. Ови су Сабори у околннп царског двора којп је, сувише, са придворнпм Благовјештенским спојен непосредно ходником. Од манастира најугледнији је Вознесенскп, за женске, који се налазп десно од Спаских врата при улазу. Човек, који се на целом свом нуту по Русији намеравао непрестано, код старих^сиоменика, на чисто византијску или на домаћу руску архитектуру спојену са византнјском, а пскључењем свију осталих архитектурних облика западнпх, не мало је пзненађен, кад се у Кремљу нађе пред Ломбардским стилом. Упоредо са византијским, почео се развпјатп у северној Италији, концем деветог века, тако звани Ломбардскп стил коме је главно обележје ппластар, уз чију се осовпну пењу високп п витки стубови на којима се дижу укрштени сводови, гајтанским ободима под пуним луком Грађа се овог стнла развија подједнако у хоризонталним као у вертикалнпм липијама, насупрот готскоме, којп је над истим пиластрима, појачан некад још и кон-

треФорима, заменио са оштрим луком, давши превласт вертикалннм надхоризонталним лвнијама. Напред поменута гри Сабора сазидана су на основу впзантпјског крста, крунпсана внзантијском куполом, алп у склопу зграде опажају се јасни траговп Ломбардске, као што се у Вазнесенском мавастпру нримећују трагови готске архитектуре. Усиенски, најугледнпјн од кремаљских Сабора, подигао је од дрвета 1826. год. Св. Петар основагељ Мбсковске Митрополије, а нрезидао га је каменом у данашњем облику, под Иваном III 1472. годиие, гласовитп италпјански архитекта Фиоравантије, кога је посланик Иванов најмио био у Млецпма. Овај је храм у току векова више пута страдао од ножара и пљачке, Пољака и Наполеонове војске. Оп је, каои сви храмови кремаљски, ограниченпх сразмера, четвороугластог облпка са основицом византијског крста, крунисан са нет кубета, међу којима је средње пајвеће, украшен по спољнпм дуиарима пиластрпма Л.омбардског стпла, самеђу собом везаним пуним луковима, испод којих се отварају по врху врло узани прозори. Кроз ове отворе прелива се у унутрашњост храма пуна тајанственостп полугама, као п у свпм осталпм храмовима Кремља. Портал је храма у Л.омбардском стплу, украшен скулптурама и малом галерпјом на стубпћима поврх улаза. С поља је, као изнутра цео храм исписап алфрескпма, које представљају Спасптеља, блажену дјевицу, последњи суд, црквене Саборе, свеце и анђеле. Врхови унутрашњих стена и стубова обилато су позлаћени. Иконостас је сав од сувог злата, пет до шест цеити тежак, подељен на више сиратова, на којима су свете иконе у оквирима од драгогкамења, нарочито икона Владимирскије Богородице и Спасптеља, с лева п десна царских двери. Икони Богородице приписује се чудотворна моћ и сматра се као израда Светог Евангелисте Луке, а Спасптељева, као израда цара византијског Манојла. Рпзница је овог храма, као и осталих Сабора кремаљских, пребогата. Њих није могућно у кратко оппсати, Јер оне представљају огромне вредности, стварне, уметничке и историјске. Нема цркве у Москви која се ее би поносила каквом реткошћу. Те реткости вреде некад мплијуна, а у кремаљским Саборима опе су многобројне. Тако на пример у рнзници Успенског Сабора дарохранитељица која представља Сннајско брдо са Мојсијем на врху, у тренутку кад је он већ примпо заповести божје, цела је од сувог злата, мплијун и по динара вредности, поклон кнеза Погемкина. Једно Јеванђеље и један путир, обоје драгпм камењем оковани, вреде сваки по близу милпјун динара. Прво је поклон царице Наталије Норпшкпнове, а друго царице Марије. Маса драгоценостп, метала и камења која је имобилизоиана по руским храмовпма и мапастирима превазилази свако надање. Њнхова вредност прелазп у мпљарде. У потврду, навешћемо да је ризпнца н пр. Тропцке Лавре оцењена преко две и по малијарде динара еамо стварне вредности! Овај је храм, међу тпм. са другог гледишта зпаменит. Он је руска Жпча. Почев од в. кнеза Василија Васиљевића, иа до данас, дакле за пуна