Prosvetni glasnik
— IX
подједнако отварање нових школа и отварагее паралелних разреда. Кад знамо, да отварање паралелних разреда гт.ш нових одељења у појединим школама бива ус.вед намножавања бројаученика н кад к томе додамо, да су наше сеоске школске општпне већином састављене из неколико села, онда из горњег поређења пзлази, да отварању иотребног броја нових ужола леже на путу знатне преноне, па се у томе прибегава отварању нових одељења или паралелних разреда, што свакојако не иде у прилог правилном развитку и задово.вавању потреба нашег основног школовања. 0 овоме ћемо рећи коју опширније кад буде реч о ученицима, а сад да видимо како су у 1890 — 91. школској години стојали наставници нрема броју школа и према становништву. Кад поредимо број наставника с бројем школа п разреда, ми налазимо да је просечно долазило
на ЈЕДНУ ШКОЛУ
разр. на
8ЧГ ине есо1е
с1а8зез!
у округу :
ii А с т а
в Н ii к
с!апз 1е ЈерагЧетеп! :
<1 е 8 I п б { 1 (: и 1 е 1
Ваљевском — с1е УаНеуо • • •
16
2-5
Врањском — <1 е Угате * • •
2-2
2-0
Крагујевачком — <1е КгаЈЈОше-
уа1г
2 0
2-1
Крајинском — с1е Кгат 1 • • •
1-5
2-6
Крушевачком — Је КгоисНеуа!;^
2-4
1-7
Моравском — с1е Могауа • • •
2-1
1-9
Пиротском — (Је Р1Г01:е • ■ ■
1-6
2-5
Подринском — Је Рос1пше • •
1-6
2-5
Иодунавском — <3е РосЈипауНе
1-7
2-2
Пожаревачком — с!е Ројагеуа(:2
1-6
2-4
Руднпчком — <Је КошЈшк • • •
1-7
2-3
Тимочком — с1е Типок
1-7
2-2
Топличком — <је 'ГорН^а • •
1-6
2-4
Ужичком — с!' Оидјие
2-1
1-9
Црноречком — с!е Тзгпа Кека
1-6
2-5
у Веограду — <Јап5 1а уШе с!е
Ве1<;га<је
з-«
1-1
у Нмшу — с1апв 1а ујПс <1е №сћ
7 -8
1-0
у Србији — еп бегћје ■ • •
1-9
2'2
Највише је, дакле, иаставника долазило на једну школу у Нишу, Београду и у крушевачком и врањском округу, а најмање у округу крајинском. статистика наставв
Највише је разреда имао један наставник у крајинском округу, а најмање у Нишу, Београду и округу крушевачком. Кад број наставника основних школа поредимо с бројем становника, онда налазимо, да је један наставник долазио на најмањи број становника у граду Нишу (на 644), Београду (на 800) и црноречком округу [на 1.234), а на највећи број становника долазио је један наставник у округу топличком (на 3.594), тимочком (2.600), врањском (2.377) и ужичком (1.947). После овога да пређемо сад на оцене које су наставници основних школа добили за постигнути успеч. у школскоме раду од министарских изасланика. Упућујући читаоце на страну 9. и 10. табеларног прегледа, где су наставничке оцене нзложене по окрузима, ми ћемо се овде само задржати на неколнко општих и важнијих поређења. Тако, из табеларног прегледа видимо, да је у 1890 — 91. школској години било
одличних • ■ врло добрих • добрих • • • слабих • • • Свега
учитељл учите.бица наставника 431 248 679 314 227 541 95 64 159 26 16 42 , 886 555 1.421
Према томе износио је ироценат
одличних ■ • врло добрих добрих • • • слабих • • • Свега
учите.1.а 49-77 36'2 6 10-97 3-00 100 00
учите.бица наотавника
44-68 40-90 • 11*53 2-«9 100 00
47-78 38 07 1119 2-96 100 00
Од учитељица било је у школама
мушким женским
мушким женским
с в
е г а
проценат
135
113
36-89
59-79
171
56
4 6" 7 2
29 63
48
16
13-11
8-47
12
4
3-28
2-11
366
189
100 00
100 00
одличних • • врло добрих добрих • • < слабих • • • Свега •
Успех учитељица у женским школама, као што се види, много је бољи него учитељица у мушким шкодама. Ово бн се на првп поглед могло тумачити тиме, што су женске школе, у којима раде учитељице, 2 :■>], .'±,.1 ~ , !.Ж_.