Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

147

дисна кост (лишњача), сачињавају (м. чине), обавијен са 3 онне (м. трнма оинама), усисавају (м. усишу), кујнска со (м. сланик). Сем овнх снтних напомена пма још ситнпјих, које су обележене црвеним мастилом, п којима се хтело нешто лепше илп одређеније рећи. Желећи да у овом делу не остану нп најситније нетачностп, ушао сам у ове псправке, а надам се да ми се ееће то замеритц. Главном Просветном Савету част ми је исказати своје мишљење о Зоологији за ншке разреде средњих школа од М. Симпћа (у рукопису), да је ово дело тако израђено, да бп га требало од ппсца откупити н о државном трошку штампати као школски уџбеник. 10. новембра 1894. год. у Београду. Вор. Б. Тодоровић с. Р. проФесор државне трговачке школе РеФерат г. Јанићијевића гласи: Главном Пресветном Савету. Према одлуци Главног Просветног Савета прегледао сам Зоологнју г. М. Симића п над^ао сам: 1. Да је систематски распоред боље и прегледније пзведен но у Зоологијама, које се данас узимају за школске књиге 2. Код свпју редова и племена животињских узете су најпознатнје животиње за представнике поједин н х племена. Опис појединих животиња је кратак и јасан, а ограничен је само на најглавније карактерне особине појединих животиња. 3. При описивању појединих племена животињских описани су детаљније само представнпцн тих племена а остале сродне животиње само су упоредно оппсане, описујући код њих само главније разлике у колико се сродне врсте животиња разликују од њихових представника. 4. Код свију већих и мањих група животињских изведене су кратке и главније карактерне разлике појединих група (кола, класа, редова и нлемена). А обраћена је и пажња ученицима на шта имају нарочито да пазе при карактерисању н разликовању појединих група животињских. Ово је писац напоменуо у нарочитим питањпма при крају свакога племена. 5. Називи су чисти а нису узети својевољно, а и где су узети и крштенн, ти су већином п у науци усвојени Напомена. Имао бих овде да приметим писцу, да је и он упао у погрешку једну, а то је, да

је и он узео поједине називе из садашњих зоологија, који су, држим, дошли од непознавања тих назива којн код нашег народа иостоје. Тако на табаку 10. а у реду пузавица, спомиње шареног детла, па за њим ређа црног и зеленог детла и виоглаву. Кад је народии назив узет за шареног детла и виоглаву, зашто не би и за цриог и зеленог детла, кад се онн свуда зову ирна жуња и зелена жуња, јер за црног п зеленог детла нико и не зна. Исто тако на табаку 11., описујући племе сеница, напомиње вугу, која прави гнездо на трсцп у риту а нраву пољску вугу назива жуја (у 12 табаку на страни 2-гој). Боље би бнло жују пазвати аољска вуга како је и народ зове а вугу из племена сеппца ритска вуга п тпме једну од друге раз^иковати. Осим ове мале напомене имао бих да напоменем писцу, да треба усвојити извесне народне називе и за извесне врсте животиња, које у друштву живе, јер је писац већином узео у друштву. Прегледајући израду цедог деда како о животињама, тако и о човеку, могу се, као наставник зоодогије, само радовати што ће школа у једном таквом уџбенику добити, а тиме ће се и пастава олакшати и бити потпуниј а од данашње. Подносећи Гдавном Просветном Савету мој преглед и оцену ове Зоологпје, мњења сам да се усвоји за школску књигу, те да се једном попуни празнина у доброј књизи, која се сада осећа са овим непотпуним и неподесним зоологијама за ниже разреде средњих шкода. 12. децембра 1894. год. у Крагујевцу. Живојин Јанићијевић С. Г. ироФ. краг. гимназије. Савет је одлучио: да се умоле исти ре<&еренти да обавесте Савет: је ли по научној вредности и методској изради ово дело боље од дела г. Мпљковића, које се сада као уџбеник употребљава, и да се умодн још и г. Јакшић, проФ. Вел. ЈПкоде, да ово дедо прегдеда и своје мишљење о њему Савету каже. 0 хонорарима ће Савет решити доцније, кад господа реФеренти пошљу своје мпшљење и о овоме питању. С овнм је свршен овај састанак,