Prosvetni glasnik

146

РАДЊА ГЛАВНОГА ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

Овде писац, говорећи о оиштем богослужењу, вели, да се оно садржн из црквених служаба „ностолннихт.", које се за све хрншћане врше у одређено време (у нреводу су назване „сталне") и „повремен[шхт>", које се врше на захтев нојединих чланова цркве (у преводу — „случајне"). Погодније би бпде речи: обавезне и необавезне за све хришћапе. Према свему овоме мишљења сам, да је овај уџбеник ненодесап за наше шкоде. Благодарим Гдавном Просветном Савету на указаној мп почасти. 12. јануара 1895. год. У Београду. Драг. П. Поповић, с. Р предавач у 1 беогр. гимп. Савет је одлучио: да се номенуто дедо не може примити за оно за што је понуђено. Г. Поповићу одређен је хонорар у 30 (тридесет) дин., као ре<х>еренту овога деда. XI. Прочитанп су реФерати г. г. Бор. Тодоровића н Жив. Јаиићијевића о деду у рукопису.- Зоодогија за средње шкоде, од Мид. Симића, проФ. ГеФерат г Тодоровића гдаси: Главном Просветном Савету. Гаспоред је овога деда овакав. Посде прнступа додази кодо кичмењака и у њему кдаса сисаваца, н у нристуиу ове кдасе првенац је коњ. За тим додази ред мајмуна и у њему орангутан, шимпанза, горидо, магот, павијани, и на завршетку је преглед мајмуна. Таким распоредом описани су н остади редови снсаваца (на броју 15). По том додази преглед сисаваца. Истоветним распоредом ређају се остаде класе кичмењака са својим редовима ц јединкама. По истом нлану опнсују се свнх седам кола животиња. На крају у додатку говори се о човеку на три писана табака и једиој странн. А свега писаних табака пма 37. Писано је на ноловини уздуж превпјеног табака, ади тако ситно, да у обичном рукопису захватидо би цео табак. У делу има обележених 425 слика, које би се прецртаде из немачкпх књига од Б-г С-аг1Ко1ће, 1)-г А1018 Гокогпу, Б-г Гг1ес1г1сћ Кпаиег, н српскнх од Ј. Пецића п Ђ. Козарца. Као што се види из кратког нрегдеда, што је горе споменут, дело је писано као и остала деда оваке врсте. Дакле начпн излагања је сувремен. Могло бп се пак питати, да дп су јединке срећно изабране, да ди је узето много јединака нли их је мало. На ово може се одговорнти, да је уопште пзбор добар и број је умерен. У остадом то и јест оно што чини, те се овакве књиге разликују једна од друге. И код нас има већ више

сличних Зоологија, као што је од Љ. Мнљковпћа, Ј. Пецића, Г Б. Козарца н ова од М. Симића. Кад се обрати пажња на тачност у научном ногдеду, наћп ће се мало и то сптних погрешака, које сам бно слободан псправпти црвеннм мастилом на иразној страни. Тако нетачно је казано, да су Фазанерије „шуме заграђене иди са свију страна оикољене водом", кад се зна, да Фазани могу нрелететн ограду п воду. (Таб. 13.) — Код шарке нли пешчарке змије није добро казано о отровнпм жлездама н вели се да рађа 12—20 мдадих. Ово рађање није оно, што је код сисаваца, већ јаја снесе пошто су се младунцн већ развили ; и чим снесе јаја, змијићи провале опницу јајињу и нзмиде. (Таб. 18.). — Код чеда о постајању воска треба овако казати: Восак постаје од меда у пчедином трбуху, а истискује га (пчеда) између трбушних нрстенова у танким лнстићима. И о меду треба казати: Мед се справља у меденом жедуцу из биљних сокова, а иовраћа га на уста. (Таб. 24 и 25). — Код голубачке мушице стојц, да се леже и у водама у ие&инама, а то није тако већ само у бистрим поточпћима и изворима. (Таб. 28). — 0 тамањењу Фнлоксере није а,обро речено, јер Филоксеру није могућно утаманпти по виноградпма. Једини је снас винодељу у подизању америчких лоза, које не угину од Филоксере. (Таб. 29). — Код ојађелице није казано чиме сисају сокове, па је потребно додатп, да сисају кроз њихову кожу, илп да сокови улазе кроз кожу. Тражећи погрешке у језику налазпмо ове ситне: ужљебљени, илавоцрн (м. вран), цеви (м. цевку), межу обдаже (м. застире), џбуневље (м. џбуиовима), гппко (м- вицкасто), језик оштар (м. рапав), кадкад, пужа (м. пуже), сажвата (м. сажваће), уиотребљују (м. употребљавају), крезубаре (м. крезубице), сигурно (м. безбедно), пуза (м. пуже), кукавнчице (м. кукавичићн), голубарнше (м. голубињак), код нас долази (м. к нама), тићи годишавп (м. голуждравп), сељење бива (селе се), лепезаст (м. махаличаст), голубија (м. голубиња), змпјски (м. змијињи), шаран змија (м. шарка), троћошкаста (м. трокутна), крви (м. крвљу), продужавају се (м. продужују се), употребљује (м. употребљава), пчеда радница (м. радцдица), мравља јаја (м. мравиња), лење (м. лене), мехурак (м. чаура и чаурица код свплене бубе), оквир (м. обдог), у косн човека (м. у коси човечјој), бодља у скорппје (м. жадац), јаја у рака (м. бобе), виде се стаклом (м. кроз стакло), маслинасто-зедене боје (м. мургасте), пантљичара (м. ојађедпца), сунђер (м. спужва), кичма (м. кичменица, сама кост), илећна кост (м. плбће),