Prosvetni glasnik

154

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

лике завладао; али, као год што је било разлога, да се гласови: љ, њ, 1), џ пишу двојним знацима: Ц, пј, <1ј, дј , т (јер се већина хрв. писада још њима служи), исто је тако требало у неким чланцима употребити и нова слова: 1, п 3, § (за гласове: љ, п,1),џ ) јер су она сва у загребачком академ. „ Лјестки, " чијим се правописом служе и многи хрват. лингиисти, а слово 3 је примљено и у нови службени правопис хрватске владе. Интераункција се у овој „С. Читанци" — веле њени састављачи — може неком учинити „сувишна." То ће бити због честе упогребе запета, који знак саетављачп стављају (по немач. правопису) и испред сваке додате („подложне") реченице. И заиста се у том овде, као и у многих других наших ппсаца, претерује: зар су, н. нр., потребне запете у примерима: „Може бити, даје и везир рекао, да беже" (стр. 51.), „Воље је, да мремо јуначки" (50.), „Чини ми се, као неки пут" (85.), „Зна се, да су Турци били освојили" (78.)? Овде је свака друга реченица неизоставна допуна — „прави предмет" — првој, па, као год што нису стављене запете у прпмерима: „А хоће да се бори" (53-), „Лисица може да живи..." (103.) и др., тако није запета била иотребна ни у нредњим, јер је п тамо и овде тако реченпчно скланање, да се ни реченица прва, т. ј. главна, без друге, подложне, нити опет друга без прве не могу разумети, изговорене саме за се. Исто тако, противно овом обиљу ненотребних запета, има примера, где су оне испуштене, и ако су биле потребне, нарочито испред реченица, асказаних скраћења ради глаголским прнлогом, као: „Те пошаље сина на пазар, да му је куии говореКи... 11 (страна 182.; овде се без запете не може знати да ли је „говорећи" везано за подложни прирок „куии" или за главнн „пошаље"), „Те повлада на миру... са сином Стеваном алаЛајуКи Турчину умножени данак" (стр. 45.; да ли: „са сином плаћајући данак" или: „повлада на миру плаћајући данак?), «И довршившн га сасвијем аозове иа част многу господу" (стр. 40.), „Онда отац(,) бацивши магарца на земљу и почевши га дрешити(,) повиче" (60.) и т. д. Неумесно су изостале запете и у примерима: „Кад у поље дођу(,) часа не часе" (стр. 34.), „Кад дође на воду(,) поспе је житом" (37.), „Али(,) и ако су уништили српску државу, нису могли..." (48.) и т. д. Што се тиче сиољне израде, књига је штампана у главном чисто и лепо; штампарских јепогрешака врло мало према другпм нашим књигама; сем означеиих нашао сам још ове: ретајшл (стр.

' 33. вр., 10. д.), подиж«/ (42., 12. д.), човок (60., 13. г.), певаж (130., 3. д.), с1гиМи (175., 7. д.), не надпма (177., 2. г.). Морам само додати да је хартија према доста великој цеаи књиге (1-60 дин. у меким корнцама) могла бити знатно боља.

Кад се узму на ум изнете у почетку овога извештаја добре стране ове „Српске Читанке," приговори које учиних нису такви, да би јој могли закратити улазак у школу и овакој, каква је сада, већ штампана, упућена „Главном Просв. Савету." Али, ако би се књига брзо распродала, умесно бп било затражити од њених састављача: да при новом издњу обрате пажњу на све и моје и другога реФерента напомене, те књизи даду, можда и са. својим каквим исправкама, нов још бољи облик. Још се може покренути умесно пнтање: шта да буде са садашњом „С. Читанком" Ст. Новаковнћа, која се до сада употребљавала у целој пижој гимназнји, па дакле и у I и II р., којима је намењена ова „С. Читанка" Ср. Пашића и М. Шевића ? На то би нитање, мислим, био лак и потребан овај одговор : ако и Гл. Пр. Савет нађе да се ова нова, „С. Читанка" може примнти за школску књигу у I и П разреду, одмах би требало одлучити и то, да се Новаковићева „С. Чптанка" унотребљава само у Ш и IV р. наших средњих школа. Али ове обе одлуке требало би да буду привремене, док се по нарочитом плану не израде школске читанке за сва четири нижа гимн. разреда посебице. И овом приликом нека Главни Просветни Савет буде уверен да га одлично ноштује 20. октобра 1895. год. Београд. П. П. ЂорђевиЋ. ПЕНС. ДГЖ. САВ. ГеФерат г. Иванића гласи: Главном Просветном Савету. Прегледао сам Сриску Читанку, коју су саставпли г. г. Сретен Пашић и Милан Шевић, и наменили ирвом и другом разреду средње школе. Књига је прво штампана, па за тим поднесена Министарству на одобрење и понуђена на откуп. На тај начин дошло се, истина, много брже до штампане — али не и онакве школске књиге, каква би могла бити, да је још у рукопису прегледана и оцењена. Према том, у овој књизи не сме бити толико и таквих погрешака, са којих се