Prosvetni glasnik

радња главнога просветног савета

153

теже, за старије разреде. Није погрешка, што је нар. песма „Цар Л.азар и дарпца Милица" (у трећем разделу овога одељка) због дужине подељена на двоје, само је боље било просто начинпти два одељка (под I н П) него две песме, од којпх се друга, тобоже нова, мора почињати стихом : „Кад је сјутра јутро освануло". Најпосле, у четвртом разделу овога одељка неприродно су здружене неке песме озбиљне п поучне с песмама шаљивпм (а ове као да су хтеле бити главне), те би н. пр. песмама 2. и 6.—10. пре било место у првом разделу, одакле би опет песму 14. („Чворак" од Змаја) пли требало сасвим изоставити или овамо нреместити. — Нрема овом што рекох о појединим песмама не могу сдобрити ни списак песама (12), које су састављачи одредили за учење напзуст: песме под бр. 4., 5., 8. и9., с тога, што су тешке, а песму под бр. 10. с тога, што су је деца већ имала у „С. Чит." за IV. р. осн. шк,, те јује требало још тамо научити па памет ; то бп се могло рећи и о народној химни (бр. 6.), коју сва деца, излазећи из осн. школе, треба не само да знају на памет но и да умеју певати на глас. Рекао сам да су састављачц исправљали по неке погрешке у језику појединих писаца, чије су чланке унели у своју „С. Читанку", и ако је у оваеим књигама, састављеним из врло разлитаих, и садржајем и обликом, списа врло тешко постићи неку једнакост, састављачима је и овај посао нрилично пспао за руком. Али, да је било још више пажње на чистоту и правилност, не би остале неисправљене ни ове знатније иеправилности: а) у речима: ма (м. али, стр. 5., 89. и др.), маказе (стр. 27.), постоји (м . јест, има, стр. 27.), отиде даље (м, сиЏ, стр. 12,), преображен (стр. 48.), околностима (м. ириликама, стр. 45.), таман (м. баш, уараво, стр. 59.), но, (м. аљи, стр. 23., 41., 49. и др.), дворца (м. двора, стр. 79- Ј ), сад о в и м а (м. вртовима, стр. 83.), в и г о в е (м. замке, стр, 94.), штале (м. коњушнице илп кошаре, стр. 96.), обиталиште (м. стан, стр. 98.), таки (м. одмах, стр. 102.), привржен (м. иривезан, стр, 107.), извесно (м. јамачно, стр. 108,); — б) у облицима : неки (м. неко, стр. 4.), требаш (м. треба, стр. 3.), мете (м. метне, стр. 37.). са (м. с, стр. 23., 71., 84. п т. д.), Добрмње (50.) и Добрмњац (51.) 2 ), Његуш (м. Његош, стр. Ј ) У чланку »Београд" није требадо остављати неисправљене петачне изразе: „ Миланоеа улица (Теразије)" м. „КраљМиланова," (јер има друга, Миданова уд.), „зграда Народ. Музеја" место „две зграде."

2 ) Вув истина тако пвше, али је то ногрешка, јер је

седо (и онда било и сада) Добрње.

81.), окружаваху и наслађавао (м. наслађмвао, окружмваху, стр. 84. 1 ), тебе (м. тебму стпху „А нпсам ли тебе беседио," стр. 139.); — в.) у реченичној конструкцији и реду речи\ „Син кнезДазара" (м. „кнеза Л.азара" или „кнез-У1азарев," стр. 44.), „док сунце одскочило није" (стр. 35.), „било му је 62 године" (стр. 47.), „видећи овај како Турци..., науми он..." (стр. 41.), „те га је... радо имао" (стр. 67.), „много којечем)" (стр 104.), „а он је и с њом задовољан" (стр. 105.), „много на себе држи" (стр. 107.), „не могу да нађу" стр. 106.) и др. Нрешао бих међе овога реФерата, кад бих се још хтео заустављати на сваком месту, где би се што имало Пј .иговорити ортографији и интериункцији у овој „С. Читанци". С тога ћу само додирнути неке недоследности, које опазих, читајућп поједпне чланке. У ономе што се обпчно разуме под речју „правопис" или „ортографија," нема нпкаквих одступања од усвојене Вукове Фонетичке системе нема дакле ни оних претераности, којима су неки нашп млађи ппсци, особито на западу , хтели као усаврпштн ову систему (као на пр. људаи, брагцш, и т. д.). Али је за средњошколску лптературу новина, што неке сложене речце нису овде писане — но Данпчићу — растављено, већ — јамачно по угледу на сппсе „Српске Књижевне Задруге" — састављено, пли према смислу : и састављено п растављено (зато и за то; иошто п ио што). У овом има и неких недоследности; тако, н. пр. кад је наиисано: наново, укратко, умало, уједно, ионајвише, онда зашто да се пише: на скоро, у оиште, ио најслађа? Уз иокрај неумесно је на сред, кроз сред ; и обрнуто: кад се ппше (како и треба): до сада, од јуче, у јутру, до века, на жалост, уз иут, у скуиу, онданеваља: одједном, одједаниут, додуше, наиослетку, догод (у значењу докле год). И ако треба нпсати: ономлане, обадва, трииут, нема разлога ппсању и : четрдееетседам (стр. 44.), стоиедесет (стр. 74.). 2 ) — У новпне ортограФске иде и унотреба слова р у случајима кад сонантио р стоји до самогласнога (умро). 3 ). — Добро јешто је узет Фонетичкп правопис и у чланцима, штампаним латиницом, јер је он и у Хрвата већ у вех ) Не разумем зашто састављачи „С. Читанке" нишу на овој страни и „патријаржија"? 2) У недоследности ортограФске иду и случаји: ернство (стр. 45.), Лаке (57.), евроискжм (78.), бег Ђорђе (м. бег -Ђорђе, јер је гшкатив). 3 ) Тај сам знак предложио и раздоге за његово писаље изнео у реценсији Новаковићеве „С. Граматике" (I део) у „Просв. Гдаснику" за 1880. годину.