Prosvetni glasnik

156

радња главнога просветног слвета

рукује, 1 ) г. г. Пашић п ГОевић мисле да су својој дужности довољно одговориди, кад само нзреку наче .10: ,читанка је среднште језнковној настави." А како том изреком нису ништа доиринеди, да њихова читаика у прва два разреда средње школе буде друкче употребљавана, но што је Новаковићева, — не би бидо довољно оправдана разлога појави њихове читанке, кад је и досадашња чптанка, на истп начнн, могла и даље подмиривати потребу у I и II разреду. Ну и ако нпсмо у друкчпјој употребп п задатку ове читанке нашли разлога њепој појави, треба да потражимо тај разлог у градпву, које је ушло у њу, у распореду његову и спољашњем облику, у којем се појавило. Полазећи од начела, да је читанка „главно средство, којим се може постићп — циљ" (стр. IV), а тај ће циљ, колико се може разабрати из њиховпх речи, бпги: „национално осећање и потреба да се том осећању да што стаменнја садржина" (Тамо), — г. г. Пашпћ и Шевић су том циљу прпмерили п садржину своје читанке, у коју су ушли ови одељци: I. приче и гатке, II. басне, III. народнп жпвот ц народни обпчајп, IV. предање п повесница, V. пошалине, VI. приповетке, VII. земљопис, VIII. природа, IX. песме, X. иословице, XI. загонетке, XII. гаталпце, XIII. игре, XIV. узречице п поређења. Па као год што се нема шта приговорити истакнутом циљу, исто тако, судећи по поглављима појединих одељака, можемо бити задовољип разнострукошћу садржине, коју нам обећавају та поједина поглавља. Али пре но што прегледамо чиме су пспуњеип ти одељци, треба видети: да лп је умесно овако одсечна и стручпа подела градива у чптанци за најннже разреде средње школе п да лп се нема што приговорпти како реду, по којем иду ти одељци један за другим, тако и распореду чланака у поједпним одељцима ? Нема сумње, да се оваком стручном и одсечном поделом добпва већа прегледност књпжевних струка и разбирање о њпма, али свакојако она и не привлачи к читању, нити намамљује ученика, Читанка треба да је на руци за диктовање на табли и на месту, за читање, декламовање и анализу, за веџбање разговора и приче и за практичне огледе сваке врсте. Час ће ирофесоЈЈ из ње иа глас ирочитати, иа тражити од иојединих ученика да му они кажу или од свију да му наиишу; час ће иродиктовати не казавши нигде зиакова слога, и иотражити од ученика синтаксе, да у своје иисањв сами те знаке иомећу; час ће оиет читанка бити учениг^има књига, из које ће тражити сваковрсне иримере за задатке које су од ирофесора добили *. II разборито лепо читање видели смо да није тако распрострто у наших ђака* (Ст. Поваковића Сри Чит., страна V.). *) Ово ја истичем.

да покрај занимљшшх чданака чита и мање занимљиве, а прп том корисне са поука и истина, исказанпх у њима Зато нам се и чини, да је за најниже разреде средње школе, као и за основну, нодеснпје, да прозни чланци наизменично долазе иза песама, прпповетке иза чланака нз природнпх наука и т. д., као што је то у Новаковићевој читанци, у којој су у главном ппак заетупљене све књижевне струке, које и у Пашићевој п Шевићевој. 1 ) Она пак одсечна подела више приличп старијпм разредима нпже гпмназије, може бити чегвртом, п могла бп се сматрати као припрема за теорнју књпжевпостп („Л.нтерарне Облике") и исторпју њену, који се предмети уче у вишој средњој школи. Тако исто може се приговорити п реду, по којем Песме, у одељку IX, долазе иза Природа, у одељку VIII. Јер, и да нпје у науцн утврђено, да је, према развптку књижевности у оиште, поезија старпја од прозе, опет за то требало би бар овом школском књигом учинити уступак веселој младости и почеги ју књижевном струком, која највпгае приличи добу живота, у којем су њени млади чптаоци, а то је: поезија (у стиховпма). А кад се донекле пазило на хронолошки ред, којпм иду чланци у одељку Историја и Предање, онда га није требало кварити тим, што је „Хајдук-Вељкова смрт", под 7, дошла пред чланцима „Устанак Срба на дахије", под 8, и „Погибија дахија", под 9. А као год што смо напред видели, да хладан, впше научан распоред градива ове читанке не наводп и не привлачи к чптању, исто тако у одабпрању члапака п поступку с њима не виднмо да су г. г. Пашић п Шевић мишљења, да ученпцима пајнпжпх разреда средње школе треба дати у руке књигу, „коју би н деца сама 2 ) радо читала", као што је био рад г. Ст. Новаковић (види његову читанку, стр. VI), а за њим и г. Св. Вуловпћ. Г. г. Папшћ и Шевић изреком тврде, да: „Велики чланци нпсу уношени, јер ако св читање једног чланка ародужи на више часова 2 ), то ученпк нижих разреда губи преглед целине н т. д." (стр. X). Па баш и да допустимо, да читање једнога члапка не треба продужавати на впше часова, не можемо се опет сложпти ни с тим, да Преглед градива по књижевним струкама чини г. Ст. Новаковић у приступу своје читанке, и из њега се види да је у њу унесено ово градиво: „Ирво је забавна поука у стиховима и прози; друго, народна историја и етнограФија, за коју је признато да треба да је знатна стихија у оваким књигама, нарочито у народа који су овако као ми неутврђени; треће, чланци из јестаственице; и четврто, обични поучно-морални чланци и изреке>" (Новаковићева Сри. Чит., стр. VI,). 2 ) Ово ја истичем,