Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

157

читанку треба тако удешавати, да у њу уђу само онп чланци, којп се могу прочитати на часу: зар не треба ученнке навикавати, да и сами раде, да чптају и ван школе, и вежбају се у изради сваковрсних задатака? А то ће они у толико радије чинити, у колмко у чптанцн буде више не само разноврснијих него и занимљпвијнх чданака. Али овакав њихов једностран поглед на задатак чптанке повукао је за собом јоште две носледице, од којих јој ни једна не иде у прилог: а.) биле су им везане руке прп купљењу градива, јер су се ограничпли само на краће чланке; и б.) Морали су се упуштати у врло опасно прерађивање, као што самп признају у свом уводу (стр. X.), које сумњам да је увек ишло у корист пуноћи садржпне и лепоти облика. То пак обадвоје биће узрок, те се на њиховој читанци опажа нека празнина и штурост, која већ и по том упада у очи, што њпхова читанка, намењена I и II разреду средње школе, мањега ®ормата, има 189 стр. читаначког текста само из крупнијих (пар. цпцеро слова), а Новаковићева, намењена истим разредима исте школе, пма већ у првом издању 300 страна текста из мешовитих (крупнијих и ситнпјих слова). Ускост основе, дакле, на којој су састављали своју читанку више ће бити узрок тој празнини и штуростп, но неразвитост наше књижевности, на коју они свакако нису пмали нрава, да се жале, 1 ) као што је то чинио г. Новаковић пре скоро четврт века, г ) јер је књпжевност у опште, а дечија па посе, од тога времена, нема сумње, напредовала. Од туда, а бпће и са њпхова недовољна црпења, и долази, да је одељак под VI, Приаоветке, уметничке, и у њиховој чптанци слабо заступљен. Одељак под I, Приче и гатке боље стоји. По правилу би се у овом послу могле употребити само оне народне приче и гатке, које имају јасну ничим непомућену моралну тежњу. С тога пак гледишта у ову читанку не би могла ући, иначе лепа, народна прича Седам ЈВлашиЛа (стр. 1.), у којој се прича, како је један змај украо цареву кћер, како је цар послао својега слугуда је тражи, како су овоме (слузи) другнх пет змајева нашли п ослободили цареву кћер, и како је за тим сваки од њих хтео за се да задржи девојку и т. д. Исто тако и међу песмама има, које су у опште слабе вредности, а смеру овакве читанке пе одговарају. 1) Овим речима: „наша књижевност није толико разграната, да би могла дати у свем подесну грађу за овакав рад" (страна X.). §^: 2 ) „Што се по оскудици наше књнжевности нема готово ни на којој страни богатог избора (Новак. Сри. Чит. стр. VI). просветни гласник 1895.

Али крај свега тога, п у одељцима које сад споменусмо, и нарочнто у одељцима под III, Најоодни живот и обичаји, под IV, Предање и иовесница, као и у свима осталпм одељцпма, који непосредпо циљају познавању народнога живота, обичаја и особина његових,—јасно се види лепи родољубив смер ове читанке: буђење националног осећања. То и јесте оно, са чега ова читанка привлачи на се нашу нажњу, и што не сме остати неопажено и похвално неистакнуто, ма да се не смеју губити из внда нп остали интереси, о којима је напред говорено. Језик се на првом месту истиче као спољашња одећа књнжевнога градива. Правплност, чистота и лепота језика од велпкога је значаја у школским књигама у опште, а нарочито у читанци, која у свем том треба да послужи као образац. У опште узевши, са те сгране овој читанци нема замерке, па нпак не можемо оставити, да на овом месту не кажемо п у погледу језика и његове писмене одеће неке наше напомене, за кОЈе мислпмо да их треба истаћи, кад се цени ова књига. За интерпункцију мислимо да ннко не може: „рећи да је сувишна" (стр. X), као што по предвиђају и ради су од тог прекора да се ограде г. г. Пашић и Шевић; она може бити граматична (германска), логична (романска)... А која од њих треба да буде усвојена и у читаицц зависи од граматике, по којој ученици уче, а које се мора држати и онај, који саставља читанку. А кад су нашли, да је за ученнке најнижих разреда потребна оваква, граматична, интерпункција, по којој, скоро без изузетка, сваку реченнцу у сложеној реченпци или низу реченичном треба одвојити запетом, — онда пз слнчног разлога није требало писати као једну реч: напослетку, наједанпут, изненада (стр. 5.), нимало (стр. 9.). Погрешна је п овака подела речп на слогове прост-рано, сгр. 79., ра-спусти, стр. 38. Што се тпче саме азбуке, требало је, покрај досадашње хрватске латинице, дати огледа и од оне, коју је изменпо н допунио Ђ. Даничић, а која је у главном примљена и у садаши службени хрватски правопис. На послегку, исти тип слова, без икакве измене, у целој овој књизи није кадар том досадном једноликошћу придобити читаоца. А да је поред крупнијих слова штампано и ситнијим, онда би се и на првп поглед увидело. да се много хоће, кад се ова књига намењује и I и II разреду. Г. г. Пашпћ и Шевић и сами су казали за своју читанку (у прпступу); да је она „први покушај." Као таква могла би се она привремено 21