Prosvetni glasnik

158

радња главнога просветног савета

пустити у I разред средње шкоде, док се на иозваном месту не одреди не само на каквој основи треба саставити српске читанке за средње школе, него и у којем правцу треба предаватв Српски језик, па према томе и које су и какве су школске књиге потребне за овај предмет. Дотле ће ова читанка ипак више корпстити, но од штете бити средњој школи, јер би у најнижем (I) разреду могла одменити Новаковићеву читанку, која би се у том сдучају употребљавала у старијим разредима, те тако бисмо опет, после толико година, место једне имали две читанке у нижој средњој школи, на корист и радост ученика њених. Захваљујући Главном Просветном Савету на новерењу, остајем понизни 18. јануара 1895. године у Београду. Момчило Иванић с. р. проФесор I београдске гимназије. Савет је одлучио по додатку г. Бакића: да се ово дело може примити за уџбеник у I разр. гимназије. Г. г. Ђорђевићу и Иванићу, као реФерентима, свакоме је одређен хонорар по педесет (50) динара. VII. Прочитан је реФерат г. Светозара Атанацковића о књпзи „Физика" од А. Васмута, превео В. Зделар, нроФ. РеФерат г. Атанацковића гласи: Главном Просветном Савету. Физика за ниже разреде средњих школа од А. Васмута, превео и за наше школе удесио проФесор В. Зделар. Главни Просветни Савет поставио ми је питање, СБр. 91., да ли се може ова Физика употребити као школски уџбеник у средњим школама? Код свију наших школских људи мора изазвати неко осећање радости та појава, што су се и код нас од неког времена почели израђизати школски уџбеници с методичким редом и избором материјала према спреми и моћи схватања оних ученика, којима је уџбеник намењен. Иако ову Физику проФесора А. Васмута, која је и на хрватском језику преведена, многи рачунају у савремене уџбенике за ниже разреде средњих школа, то је и г. Зделар, извесно имајући намеру да обогати нашу школску књижевност једним добрим уџбеником, изабрао ту Физику за превод. Л.епа на-

мера г. Зделара и његов труд око писања и превођења ове Физике, по мери своје вредности, заслужују признање. Но и ако се лепа намера мора похвалитп, и ако се, са гледишта утрошеног рада, мора труд признати, слободно је, са гледишта целисходности и научне тачности, пзрећи и неповољан суд о раду трудбеника, ако за то има оправданих разлога. Приступајући оцени овеЈфизике, гледајући на циљ коме је намењена и на научне истине које се тамо излажу, као и на начин, како је материјал изложен, ваља ми пре свега напоменути, да је Васмут удесио ту Физику према тамошњим наставним приликама у нижим гимназијским разредима, где ученици претходно уче основе из геометрије и прве појмове из алгебре, па онда физику. И ако је 1уап 81о21г, проФесор загребачке реалке, нашао за умесно ту Физику превестн за хрватске ниже разреде средњпх школа, казаћу још одмах овде у почетку, није најбољи избор учињен, да се она преведе и за наше наставне прилике, где се основи Физике предају у III раз., пре него што ученнци имају икаква појма о општим бројевима и алгебри и о законима нодударности и сличности троугдова. У Васмутовој Физици приличио је употребљена математпк?, а то за основе Физике није потребно, кад се, као код нас, основи Физпке уче у III р. а ексиериментална Физика у VII и VIII р., где се опет много интенсивније има примењивати математика, него што је то у Васмутовој Физици учињено и где је за то довољна претходна спрема ученичка. Оно Математике, што је унесено у ту Физику, нравиће само већу забуну у нижим гимназијским разреднма, а нимало неће допринети бољем и лакшем разумевању основних истина Физике, које треба да знају ученицп, који прекпдају школовање са III раз. гимназије. Кад би се основи Физике предавали у IV разреду, а да још у III разреду ученици изуче прва четири вида рачунања (сабирање, одузимање, множење и дељење) са алгебарским бројевима и нешто геометрије, онда би било оправдано и у физици за ниже разреде средњих школа изводити на пример законе за брзине и путове крећућих се тела онако, као што је у тој фнзици урађеноЈна стр. 36. и 37; или на пр. живом силом масе мерити механичне радове, као што се хтело учинити на стр. 39.; или изводити закон за равнотежу између силе и терета на стрмој равнини постављањем сразмере из сличности троуглова, као што је то урађено на стр. 51. и 52.; или извести принцип виртуелних брзина, као што се то хтело учинити на стр.