Prosvetni glasnik

радња главнога пр0свет110г савета

казати онако у опште, да је ђерам у равнотежи, кад има хоризонталан положај. Исто је тако нетачан и други став тога параграФа, јер је требадо казати, да су теразије тачне, ако ђерам стоји у хоризонталној равнотежи, било да су тасови једнако оптерећени, ида иикако. И 3-ћи услов за тачност теразија на стр. 48., који гласи: „да тежиште дежи испод ножа^ кад је ђерам хоризонталан", није тачан, јер код тачних теразија тежиште је увек нспод ножа и кад ђерам није хоризонталан. Требало је казати, да тежиште лежи испод ословца и у једној истој вертикали са ослондем, кад је ђерам хоризонталан. На стр. 54. у §. 45. стоји : „На сложеним машинама одржава се зећим теретима равнотежа с мањим силама", као да то не бива и на многим простим машинама. Чудно је, да се ово овако каже одмах после предавања о простим машинама (о разнокраком и једнокраком озибу, помичном котуру и стрмој равнини). На истој страни у §. 46., где се изводи принцип: „рад силе једнак је раду терета", каже се: „Озиб се обрће око тачке С. Нападна тачка А силе Р=1 Кгр., описаће лук АА', а нападна тачка терета <3=2 Кгр., — лук ВВ\ Рад силе је онда: 1 Кгр. X АА Ч , а рад терета је: 2 Кгр. X ВВ^ и т. д. Г. Зделар погрешно је ове радове овде израчунао, јер нити је рад силе 1 Кгр. X АА Ч , нити је рад терета 2 Кгр. X ВВ\ Кад правац кретања не пада у једно са правцем силе, као што је то случај код озиба, где нападне тачке А и В оиисују мале лукове АА" и ВВ Ч који се могу сматрати као праве линије и који с правцима сила заклапају неке углове, радови су производи из сила и пројекција пређених путова. Истинаје, да за врло мале углове, радови онако представљени, како је то у овој књизи урађено, садрже врло мале погрешке, које се у том случају могу занемарити, али не сме се пропустити, а да се те погрешке ученицима не паговесте, тим пре, што се у овој књизи нигде не говори о томе, како се радови израчунавају, кад се правац кретања не подудара са правцем силе, па ће ученици онако израчунавање радова и у поменутом случају усвојити као правило, а то не сме да буде. На стр. 63. при дну погрешно је, што се каже, да је на екватору компонента ВО (сл. 25.) мања иего код нас, с тога што је тамо убрзање тежине мање, јер кад је на сл. 25. ВГ тежа, онда је и ВОг компонента теже, дакле, В6 је сила, а сила не може зависити од убрзања, него обрнуто, убрзање зависи од силе. Даље, требало је казати, да се клатно исте дужине на екватору спорије клати

163

него код нас, јер ако клатна нису исте дужине, него је на пр. оно на екватору краће од нашег, може се десити и то, да се оно тамо брже клати, него наше. На стр. 64. наводи се, да побројани закони за клатно вреде само онда, ако је клатно математичко. Из овога изашло би то, да се закони за математичко клатно не могу пренети и на физичко клатно, па како математичко клатно и не постоји, онда би се морали ученици чудити и питати, па на шта су ти закони о клатну, кад они не вреде за клатно од кога човек може чинити употребу!?. У место да се нешто нроговори и о редуцираној дужини физичког клатна и да се закони математичког клатна примене и на физичко клатно, оно се сече као на пању, да ти закони не вреде за физичко клатно. Питања на крају §. 53. стр. 66.: „На чем се оснива пливање, летење", немају места овде, јер према ономе, што су довде ученици из Физике научили, пливање и летење не могу објаснити. У §. 54. на стр. 67. наводи се, како се истезањем неког стаменог тела, на пр. каучука, мора да савлада неки отпор, који је у толико већи, у колико се делићи више размичу. Из овога изводи се закључак, „да између делића свију тела постоји молекуларно привлачење." «1ако је увидети, да се из отпора, који се има савладати ири растезању неког тела, не може извести закључак, да постоји привлачење између молекида свију тела, као што је то у овој физици изведено. Из тога отпора може се извести закључак, да постоји привлачење између молекила свакога тела, а то је нешто друго. Даље, ако би се само при овоме остало без даљег објашњења, онда, према ономе што се каже, да је отпор све већи, што се модекиди више размичу, изашло би и то, да се и молекили у теду све јаче привдаче, што су један од другог даље, а то је противно општем закону, да привдачење између маса опада по квадрату одстојања. 0 овоме, да је правлачење слабије, што је веће растојање, ако не на другом ком месту, а оно заиста, кад се буде говорило о привдачењу између два магнета, ученици ће сазнати, па онда како ће изгледати та противуречност? Потребно је, дакле, код тог модекуларног цривлачења извесно објашњење, које не егзистира у овој физици , а без кога ученици не могу разумети ни оно даље што се казује о одбијању између модекила. На стр. 70. говори се о течностима и изводи се без огдеда Паскадов принцип о ироношењу притиска кроз течност. Тај принцип ту није потпуно изражен, јер није казато, да и 2, 3, 4... пута мање површине од површине на коју је учињен притисак, претрпе 2, 3, 4... пута мање притиске.